Милош Јанковић (књижевник)

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Милош Јанковић (вишезначна одредница).
Милош Јанковић
Милош Јанковић, 2018. године
Лични подаци
Датум рођења(1963-04-14)14. април 1963. (61 год.)
Место рођењаБеоград, СФРЈ

Милош Јанковић (Београд, 14. април 1963) српски је књижевник, члан Удружења књижевника Србије у статусу истакнутог самосталног уметника. Један је од почасних чланова оснивача Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигата", при којем раде Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности.[1][2] У Удружењу се од 2018. године налази и његов легат.

Биографија[уреди | уреди извор]

Милош Јанковић рођен је 14. априла 1963. године. Основну и средњу школу завршио је у Београду, као и Факултет цивилне одбране (садашњи Факултет безбедности). Магистрирао је 2005. године на Полицијској академији у Београду, са тезом „Јавни циљеви тајних друштава”.

Јанковић је објавио више од 80 књига, а познат је и као изузетан организатор и државни службеник. Током вишедеценијских ангажовања у различитим државним службама радио је на позицијама на којима се захтевао висок степен оперативности, сналажљивости и управљања кризама.[3] Био је помоћник министра одбране, заменик министра просвете, помоћник министра за рад, запошљавање и социјална питања. Био је и председник Управног одбора Народне библиотеке Србије.[4]

У више наврата, Јанковић је био уредник, главни уредник, главни и одговорни уредник, као и комерцијални и генерални директор у више издавачких предузећа, попут Нолит, БИГЗ, Слобода, Просвета, Беоштампа и др.

Члан је Удружења књижевника Србије, у статусу истакнутог самосталног уметника и заменика председника овог удружења.[5][6] Један је од оснивача Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, где је његовим ангажовањем потпомогнута набавка писама Николе Тесле и краља Милана Обреновића, али и отварање Одељења за дигитализацију у оквиру Удружења. Због значајног ангажовања, 2018. године Удружење му је уручило Повељу захвалности, на Свечаној Скупштини одржаној у САНУ.

Легат Милоша Јанковића[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Легат Милоша Јанковића
Милош Јанковић током потписивања уговора о легату у Удружењу „Адлигат”

Милош Јанковић формирао је свој легат 2018. године у Удружењу за ултуру, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, у којем је и почасни члан оснивач, и том приликом поклонио је бројне предмете, рукописе, преписке са српским књижевницима попут Милована Данојлића, писмо које му је упутио Данило Киш, као и више од 200 бројаница које је сакупљао у више десетина манастира дуже од једне деценије.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Истословник, књига песама (1985),
  • Кожа за двоје, књига песама (1986),
  • Последњи човек, новела (1988),
  • Ван домашаја, књига песама (1990),
  • Војвода Живојин Мишић, проза (1990, 2014 и 2016),[7]
  • Вештина трајања, књига песама (1992),
  • Историја болести, роман (1992. и 1994),
  • Аутопортет слутње, књига песама (1993),
  • Склон паду, књига песама (1995),
  • Чвор, књига песама (1995),
  • Опна, изабране и нове песме (1996),
  • Бројаница, књига песама (1997. и 1998, дваиздања),
  • Скице, кратке приче (1998),
  • Рожданик, књига песама (1998),
  • Торжественик, књига песама (2000),
  • Изабране песме, поезија (Избор сачинио Н.Страјнић, 2005),
  • Јавни циљеви тајних друштава, магистарска теза (2006, 2010. и 2016),
  • Косово је увек Србија, (мултимедијални пројекат – ЦД, 2007),
  • Византијски тетрагон, огледи из Црквеног права и иконологије (2008),
  • Годовник, књига песама (2009),
  • Словарик, књига песама (2009),
  • Светачник, стихире (јануар—јун, Житија светих, 2009),
  • (Не)звани гости, књига песама (2010),
  • Суицидник, књига песама (2010),
  • Старечник, стихире (јул—септембар, Житија светих, 2010),
  • Отачник, стихире (октобар—децембар, Житијасветих, 2010),
  • Сабирник, књигапесама (2010),
  • Србљак, стихире (јануар—децембар, ЖитијасветихСрба, 2010),
  • Манастирник, књига песама (2010),
  • Молебник, књига песама (2010),
  • Сановник, књига песама (2010),
  • Сваштарник, књига песама (2010),
  • Летовник, пробране песме и коментари (2011),
  • Језник, књига песама (2011),
  • Љубословник, књига песама (2011),
  • Инатник, књига песама (2011),
  • Јерејник, књига песама (2011),
  • Апсурдник, књига песама (2011),
  • Небесник, стихире (јануар—децембар, Житија светих и Житија светих Срба, 2011),
  • Сибирник, књига песама (2012),
  • Хлебарник, књига кратких прича (2012),[8]
  • Таложник, књига песама (2012),
  • Ранарник, књига песама (2012),
  • Лунарник, сонетни венац (у оквиру часописа Савременик, 2012),
  • Шифрарник, књига песама (2012),
  • Мелемник, књига песама (2013),
  • Опсенарник, књига поезије (триптих сонетних венаца, 2013),
  • Вртложник, књига песама (2013),
  • Поучник, пробране и нове песме(2013),
  • Тескобник, изабране песме(Избор сачинио Д. Стојковић, 2013),
  • Двогласник, (поетски пантограф, сонетни венци, заједно са М. Грбовићем, 2013),
  • Безданик, књига поезије (2013),
  • Стидник, књига песама (2014),
  • Посветник, књига песама (2014),
  • Стравник, књига песама (2014),
  • Јеловник, књига песама (2015),
  • Столисник, прозни (п)огледи, есејистика, (2015),
  • Граничник, изабране песме (Избор сачинио Д. Јокановић, 2015),
  • Коледник, књига песама (2016),
  • Поменик, књига песама (изборизпоезије 2010—2015, 2016),
  • Горионик, књига прича (2016),
  • Авељов ожиљак, роман (заједно са Н. Јеврићем, 2016),
  • Размерник, књигапе сама (2017),
  • Тесаник, књига прича (2017),[9]
  • Туцаник, књига песама (2018),
  • Трошковник, књига прича (2018).

Приредио и објавио[уреди | уреди извор]

  • Астечки хороскоп 1-12 (књиге популарне астрологије, 1987 и 1988),
  • Четири предавања др Рудолфа Штајнера (1991),
  • Слободни зидари (Џ. Ридли – превод, приређивање са С. Дамјановићем, 2005),
  • 101 љубавна (Антологија српске љубавне поезије, 2010),
  • Најлепше песме чика Јове Змаја (Избори здечије поезије Ј. Ј. Змаја, 2010),
  • Мали православни појмовник (заједно са Т. Гаврићем, 2011 и 2012),
  • 365 љубавних (Антологија српске љубавне поезије, 2011. и 2013),
  • Адмирал свих океана (Избор из поезије Слободана Марковића, 2011),
  • Чудесник (Споменица Слободану Стојадиновићу Чу Деу, 2012),
  • Венац венаца (Антологија сонетних венаца у савременој српској поезији, заједно са Д. Стојковићем, 2012),
  • Укус пелина (Избор из поезије Милана Ненадића, 2012).

Признања и награде[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Управа и оснивачи” (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-21. 
  2. ^ „Saveti Kiša mladom kolegi: Poskidajte sa zidova slike pisaca i zamenite ih posterima devojaka”. Blic. Приступљено 19. 11. 2018. 
  3. ^ Јанковић, Милош (2019). „Белешка о аутору”. Пластеник (ринфузна проза). Београд: Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат. стр. 121. ISBN 978-86-81380-01-7. 
  4. ^ „Imenovan Upravni odbor Narodne biblioteke Srbije: Janković novi predsednik”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2020-07-21. 
  5. ^ „Чланови”. www.uksrbije.org.rs. Архивирано из оригинала 03. 08. 2020. г. Приступљено 2020-07-21. 
  6. ^ „Управа УКС”. www.uksrbije.org.rs. Архивирано из оригинала 03. 06. 2019. г. Приступљено 2020-07-21. 
  7. ^ „Војвода Живојин Мишић - Милош Јанковић”. Алетеа. Приступљено 19. 11. 2018. [мртва веза]
  8. ^ „Hlebarnik: recepti i hlebne price (Serbian Edition) by Milos Jankovic”. Amazon. Приступљено 19. 11. 2018. 
  9. ^ „Излог књиге”. Печат. Приступљено 19. 11. 2018. 
  10. ^ „Милош Јанковић вратио „Ракића””. Политика. Приступљено 19. 11. 2018. 
  11. ^ Милошу Јанковићу уручен „Печат вароши сремскокарловачке” (Б92, 14. септембар 2020)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милош_Јанковић_(књижевник)&oldid=27343485”