Миро Главуртић

С Википедије, слободне енциклопедије
Миро Главуртић
Миро Главуртић сликар (Аутопортрет)
Лични подаци
Датум рођења(1932-09-05)5. септембар 1932.
Место рођењаПобрђе, Котор, Краљевина Југославија
Датум смрти16. јануар 2023.(2023-01-16) (90 год.)
Место смртиУтрехт, Холандија

Миро Главуртић (Побрђе код Котора, 5. септембар 1932 — Утрехт, 16. јануар 2023) био је југословенски и српски[1][2][3][4] сликар и писац.

Биографија[уреди | уреди извор]

Отац му је био Хрват, а мајка Српкиња. Према сопственом казивању био је по националности Хрват, а према делу припадник српског ликовног стваралаштва и српске историје уметности.[1][2]

Завршио је Шумарски факултет у Београду, где је живео од 1953. године, али се бавио сликарством и списатељством. Био је члан и теоретичар уметничке групе "Медиала" којој су припадали Шејка, Вуковић, Оља Ивањицки, Милић Станковић (Милић од Мачве), Драгош Калајић, Милован Видак и Љуба Поповић. Био је уредник титоградског (подгоричког) листа „Овдје“ и сарадник више листова и часописа као што су: Видици, Дело, Савременик, Књижевне новине и Политика. Бави се проблемима савремене уметности како књижевношћу тако и ликовном иметношћу. Његова платна приказују надреални свет окружен неизвешношћу. Од 1992. живео је у Хрватској.

Преминуо је 16. јануара 2023. годинe у Утрехту.[1]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Глад, Матица Српска, Нови Сад (1964)
  • Звекир, Просвета, Београд (1969)
  • Сатана, М. Главуртић, Београд (1978)
  • Псине, Запис, Београд (1982)
  • Пакао, М. Главуртић, Београд (1986)
  • Сатана у савременом човеку и свету, Ихтус, Београд (1996)
  • Ромски цар, Откровење, Београд (2011)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в PREMINUO MIRO GLAVURTIĆ
  2. ^ а б Преминуо Миро Главуртић
  3. ^ Preminuo srpski slikar
  4. ^ Н., В. (16. 1. 2023). „ОДЛАЗАК СЛИКАРА: Ин мемориам - Преминуо Миро Главуртић”. Вечерње новости. Приступљено 22. 1. 2023. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Протић, Б. Миодраг (1970). „Миро Главуртић”. Српско сликарство XX века, Том 2. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 525 страна. 
  • „Главуртић, Миро”. Српска породична енциклопедија Том 6. (на језику: (језик: српски)). Београд: Народна књига и Политика. 2006. стр. 148 страна. ISBN 978-86-331-2933-6. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Миро_Главуртић&oldid=27699108”