Монголски језик
| монголски језик | ||
|---|---|---|
Монгол хэл,  |
||
| Државе |  Монголија |
|
| Број говорника | 5,2 милиона | |
| Породица | алтајски (контроверзно)
|
|
| Писмо | ћирилица монголско писмо |
|
| Статус | ||
| Службени | Монголија Кина (Унутрашња Монголија) |
|
| Регулише | Државно језичко веће (Монголија) Веће за језик и књижевност (Унутрашња Монголија) |
|
| Језички кодови | ||
| ИСО 639-1 | mn | |
| ИСО 639-2 | mon | |
| ИСО 639-3 | или: khk – халха монголски mvf – периферни монголски |
|
| Пажња: Ова страна можда садржи ИПА фонетске симболе у уникоду. | ||
Монголски језик (Монгол хэл, ) је службени језик у Монголији и најпознатији припадник монголске групе језика. Користи га око 5,7 милиона људи. Осим у Монголији (90% становништва), овај језик се говори у Аутономном региону Унутрашњој Монголији на северу Кине. Стандардни језик је заснован на халха дијалекту.
Класификација [уреди]
Монголски језик спада у монголску групу језика, која се неретко, заједно са туркијским и тунгуским језицима (повремено и са јапанским и корејским језиком), сврстава у алтајску језичку породицу.
Писмо [уреди]
У Монголији се за записивање користи ћирилично писмо, док се у Кини користи традиционални монголски алфабет.
Особине [уреди]
Монголски језик је аглутинативан, а да би изразио различите односе у реченици, углавном се користи суфиксима. Основни ред речи је субјекат-објекат-предикат.
Присутно је осам падежа.
Познаје самогласничку хармонију.
Присутно је седам самогласника и 34 сугласника (неки сугласници су присутни само у страним речима).
Самогласници:
| Предњи | Централни | Задњи | |
|---|---|---|---|
| затворени | i | u | |
| полузатворени | ʊ | ||
| средњи | e | o | |
| полуотворени | ɔ | ||
| отворени | а |
Сваки самогласник може бити дуг и кратак; другим речима, дужина самогласника је дистинктивна, као и у српском (занимљиво је да је кратка варијанта гласа o заправо централни самогласник [ɵ]).
Према правилима самогласничке хармоније, самогласници се деле у две групе:
| Предњи | Задњи | Неутрални |
|---|---|---|
| e, u, o | a, ʊ, ɔ | i |
Сугласници:
| уснени | зубни | предњенепчани | задњенепчани | ресични | |||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| „Обични“ | палатализовани | „Обични“ | Палатализован | Палатализован | „Обични“ | ||||
| Назал | m | mʲ | n | nʲ | ŋ | ||||
| Плозив | безвучни аспировани | (pʰ) | (pʲʰ) | tʰ | tʲʰ | (kʲʰ) | (kʰ) | ||
| безвучни | p | pʲ | t | tʲ | |||||
| звучни сугласник | ɡʲ | ɡ | ɢ | ||||||
| Африкат | безвучни аспировани | tsʰ | tʃʰ | ||||||
| безвучни | ts | tʃ | |||||||
| Фрикатив | (f) | s | ʃ | xʲ | x | ||||
| Латерални фрикатив | ɮ | ɮʲ | |||||||
| Вибрант | r | rʲ | |||||||
| Апроксимант | w̜ | w̜ʲ | j | ||||||
Сугласници у заградама се срећу само у страним речима.
