Монголски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
монголски језик
Монгол хэл, Monggol kele.svg
Државе Застава Монголије Монголија
Број говорника 5,2 милиона
Породица алтајски (контроверзно)
Писмо ћирилица
монголско писмо
Статус
Службени Застава Монголије Монголија
Кина Кина (Унутрашња Монголија)
Регулише Државно језичко веће (Монголија)
Веће за језик и књижевност (Унутрашња Монголија)
Језички кодови
ИСО 639-1 mn
ИСО 639-2 monнема
ИСО 639-3 или:
khk – халха монголски
mvf – периферни монголски

Монголски језик (Монгол хэл, Monggol kele.svg) је службени језик у Монголији и најпознатији припадник монголске групе језика. Користи га око 5,7 милиона људи. Осим у Монголији (90% становништва), овај језик се говори у Аутономном региону Унутрашњој Монголији на северу Кине. Стандардни језик је заснован на халха дијалекту.


Класификација[уреди]

Монголски језик спада у монголску групу језика, која се неретко, заједно са туркијским и тунгуским језицима (повремено и са јапанским и корејским језиком), сврстава у алтајску језичку породицу.

Писмо[уреди]

У Монголији се за записивање користи ћирилично писмо, док се у Кини користи традиционални монголски алфабет.

Особине[уреди]

Монголски језик је аглутинативан, а да би изразио различите односе у реченици, углавном се користи суфиксима. Основни ред речи је субјекат-објекат-предикат.

Присутно је осам падежа.

Познаје самогласничку хармонију.

Присутно је седам самогласника и 34 сугласника (неки сугласници су присутни само у страним речима).

Самогласници:

Предњи Централни Задњи
затворени i i: u u:
полузатворени ʊ ʊ:
средњи e e: ɵ o:
полуотворени ɔ ɔ:
отворени а a:

Сваки самогласник може бити дуг и кратак; другим речима, дужина самогласника је дистинктивна, као и у српском (занимљиво је да је кратка варијанта гласа o заправо централни самогласник [ɵ]).

Према правилима самогласничке хармоније, самогласници се деле у две групе:

Предњи Задњи Неутрални
e, u, o a, ʊ, ɔ i

Сугласници:

уснени зубни предњенепчани задњенепчани ресични
„Обични“ палатализовани „Обични“ Палатализован Палатализован „Обични“
Назал m n ŋ
Плозив безвучни аспировани () (pʲʰ) tʲʰ (kʲʰ) ()
безвучни p t
звучни сугласник ɡʲ ɡ ɢ
Африкат безвучни аспировани tsʰ tʃʰ
безвучни ts
Фрикатив (f) s ʃ x
Латерални фрикатив ɮ ɮʲ
Вибрант r
Апроксимант w̜ʲ j

Сугласници у заградама се срећу само у страним речима.