Туркијски језици

Из Википедије, слободне енциклопедије

Туркијски језици су језичка фамилија раширена у Евроазији, са око 40 језика и 150 милиона говорника (до 180 милиона говорника укупно). Они су најраспрострањенија подгрупа алтајских језика. Друге две подгрупе су монголски и тунгуски језици. Постоји дилема око тога да ли су алтајски језици језичка породица или само типолошки језички савез.

Распрострањеност туркијских језика (маслинастозелена) међу другим светским језичким породицама
Групе туркијских језика

Придев турски се односи на народ Турке и њихов језик, док се туркијски односи на ширу групу сродних народа и језика.

Туркијски језици се много не разликују, тако да постоји одређен степен разумевања међу свим говорницима. Често су границе између језика више политичке него лингвистичке природе.

Ови језици су распрострањени у југоисточној Европи, западној, централној и северној Азији - од Балкана до Кине. Кроз имигрантске заједнице, туркијски језици су присутни у Централној и западној Европи.

Најважнији туркијски језици[уреди]

Три најраспрострањенија туркијска језика су:

Остали већи туркијски језици:

Основне речи у туркијским језицима[уреди]

Српски Старотурски Турски Азербеј. Туркменски Татарски Казахски Узбечки Ујгурски
мајка ana anne/ana ana änä ana ana ona ana
рука qol kol qol kol qul qol qo'l kol
улица yol yol jol ýol yul jol yo'l yol
земља torpaq toprak torpaq topraq tufraq topıraq tuproq tupraq
крв qan kan qan gan qan qan qon qan
пепео kül kül kül kül köl kül kul kül
вода su su su suw su suw suv su
бело ak ak aq aq oq aq
црно qara kara qara garä qara qara qora qara
црвено qızıl kızıl qızıl gyzyl qızıl qızıl qizil qizil
плаво göy gök göy gök kük kök ko'k kök

Опште карактеристике[уреди]

  • Репертоар од 20–30 сугласника, 8 самогласника, једноставна структура речи без нагомилавања сугласника
  • Неки туркијски језици (Туркменски, Јакутски) разликују дужине вокала
  • Самогласничка хармонија у говорном и (обично) у писаном језику
  • Аглутинативна творба речи и деклинација која се постиже додавањем суфикса
  • Придеви се не деклинирају
  • Не постоје облици за множину
  • Одсуство члана
  • Одсуство граматичког рода
  • Ред речи је субјекат-објекат-глагол

Спољашње везе[уреди]