Туркијски језици

Туркијски језици су језичка фамилија раширена у Евроазији, са око 40 језика и 150 милиона говорника (до 180 милиона говорника укупно). Они су најраспрострањенија подгрупа алтајских језика. Друге две подгрупе су монголски и тунгуски језици. Постоји дилема око тога да ли су алтајски језици језичка породица или само типолошки језички савез.

Распрострањеност туркијских језика (маслинастозелена) међу другим светским језичким породицама

Групе туркијских језика

Придев турски се односи на народ Турке и њихов језик, док се туркијски односи на ширу групу сродних народа и језика.

Туркијски језици се много не разликују, тако да постоји одређен степен разумевања међу свим говорницима. Често су границе између језика више политичке него лингвистичке природе.

Ови језици су распрострањени у југоисточној Европи, западној, централној и северној Азији - од Балкана до Кине. Кроз имигрантске заједнице, туркијски језици су присутни у Централној и западној Европи.

Најважнији туркијски језици

Три најраспрострањенија туркијска језика су:

• Турски   60 мил. говорника (матерњи језик), укупно 70 мил.: Турска, балканске државе, Западна и Средња Европа (имигранти)
• Азерски   30 мил. говорника: Азербејџан и северозападни Иран
• Узбечки   24 мил. говорника: Узбекистан, северни Авганистан, Таџикистан и западна Кина

Остали већи туркијски језици:

• Казашки   11 мил. говорника: Казахстан, Узбекистан, Кина, Русија
• Ујгурски   8 мил. говорника: кинеска провинција Синкјанг
• Туркменски   6,8 мил. говорника: Туркменистан, северни Иран
• Киргиски   3,7 мил. говорника: Киргистан, Казахстан, кинески Туркестан
• Чувашки   1,8 мил. говорника: европска Русија
• Башкирски   2,2 мил. говорника: Башкирија
• Татарски   1,6 мил. говорника: (6,6 милиона припадника народа) централна Русија и западни Сибир

Основне речи у туркијским језицима

Српски	Старотурски	Турски	Азербеј.	Туркменски	Татарски	Казахски	Узбечки	Ујгурски
мајка	ana	anne/ana	ana	änä	ana	ana	ona	ana
рука	qol	kol	qol	kol	qul	qol	qo'l	kol
улица	yol	yol	jol	ýol	yul	jol	yo'l	yol
земља	torpaq	toprak	torpaq	topraq	tufraq	topıraq	tuproq	tupraq
крв	qan	kan	qan	gan	qan	qan	qon	qan
пепео	kül	kül	kül	kül	köl	kül	kul	kül
вода	su	su	su	suw	su	suw	suv	su
бело	ağ	ak	ağ	ak	aq	aq	oq	aq
црно	qara	kara	qara	garä	qara	qara	qora	qara
црвено	qızıl	kızıl	qızıl	gyzyl	qızıl	qızıl	qizil	qizil
плаво	göy	gök	göy	gök	kük	kök	ko'k	kök

Опште карактеристике

• Репертоар од 20–30 сугласника, 8 самогласника, једноставна структура речи без нагомилавања сугласника
• Неки туркијски језици (Туркменски, Јакутски) разликују дужине вокала
• Самогласничка хармонија у говорном и (обично) у писаном језику
• Аглутинативна творба речи и деклинација која се постиже додавањем суфикса
• Придеви се не деклинирају
• Не постоје облици за множину
• Одсуство члана
• Одсуство граматичког рода
• Ред речи је субјекат-објекат-глагол

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Туркијски језици

• Карта географске распрострањености туркијских језика (ен.)
• Интернет презентације о туркијским језицима