Напад НОВЈ на Глину новембра 1943.

С Википедије, слободне енциклопедије
Напад НОВЈ на Глину новембра 1943.
Део Другог светског рата
Време2325. новембар 1943.
Место
Глина, комуникације између Петриње и Глине
Исход неуспех напада
Сукобљене стране

Народноослободилачка војска Југославије
Нацистичка Њемачка
Немачки Вермахт
Хрватска
Снаге НДХ
Укључене јединице
Седма банијска дивизија
Осма корпдунашка дивизија
Делови 11. СС оклопне гренадирске дивизије
Делови 1. козачке коњичке дивизије
усташе и домобрани
Јачина
око 3.000 у нападу на Глину, око 2.000 у изолацији напада око 680 у одбрани гарнизона, око 6.000 у околним гарнизонима[1]
Жртве и губици
Глина:
64 погинулих, 178 рањених, 3 нестала[2]
око 155 мртвих, 67 заробљених[2]

Јединице Четвртог корпуса НОВЈ извеле су крајем новембра 1943. напад на немачки гарнизон у Глини и посаде на околним комуникацијама. Напад је почео 23. новембра 1943. у вечерњим часовима. У нападу су учествовале три бригаде Седме банијске дивизије, док су снаге Осме кордунашке дивизије затварале правце из Петриње према Глини.

На Банији је тада био размештен 24. СС оклопно-гренадирски пук Данмарк, делови 1. козачке коњичке дивизије, и усташко-домобранске снаге.

И поред знатног залагања банијских јединица, напад на Глину 23/24. новембра, као ни поновљени напад следеће ноћи нису успели. Одбрану СС-посаде у Глини помогла је и немачка авијација.

Јединице Осме кордунашке бригаде 25. новембра ујутро на сектору Храстовице код Петриње из одбране су прешле у напад, разбивши једну чету СС оклопних гренадира и потчињене делове домобрана, наневши им знатне губитке и заузевши место.

Ток борби за Глину[уреди | уреди извор]

У Глини се налазио један батаљон 24. СС оклопно-гренадирског пука Данмарк, једна сатнија 5. усташке бојне, и око 50 жандарма. Појас одбране гарнизона био је утврђен бункерима и бодљикавом жицом.

Напад на одбрану Глине који је почео ноћу 23/24. новембра, Седма дивизија извела је са три бригаде, ојачане са 3 тенка, корпусном хаубичком батеријом и батеријом пољских топова Осме дивизије: Трећом бригадом нападала је са југозападне, Друга бригада са југоисточне и Четврта бригада са североисточне стране.

Упркос залагању бораца Седме дивизије, сви напади током ноћи 23/24. новембра били су одбијени. Напад је обновљен током дана 24. новембра, као и следеће ноћи, али поново без успеха. Током дана 25. новембра вршене су припреме за поновни напад, али је немачка авијација омела концентрацију Друге бригаде и распршила њене делове. Друга бригада је у нападу замењена Првом из резерве, али ни то није донело успех.

25. новембра штаб четвртог корпуса наредио је обуставу напада на Глину, оценивши да даљи напади немају изгледа на успех. У овим нападима, Седма дивизија имала је 38 мртвих, око 11 рањених и 3 нестала борца[1]

У радио-комуникацији између немачке Команде југоистока и команде Друге оклопне армије извештава се о нападу на Глину:

Према изјавама заробљеника потврђена Прва и Четврта банијска бригада. Напад надмоћне банде са тенковима (2 уништена) са југоистока и североистока на Глину. Банда продрла у Глину. Цеста Петриња-Глина блокирана. Мост североисточно од Глине срушен.[3]

Упоран снажан отпор нашем нападу за помоћ Глини.[4]

Напад на Храстовицу[уреди | уреди извор]

Напад на Глину обезбеђивале су из правца Петриње две бригаде Осме дивизије: Прва бригада блокирала је место Гора, а Трећа бригада Храстовицу. Пошто није дошло до прикупљања крупнјих немачких снага, ове две бригаде прешле су у нападе на ова места.

Запажен успех остварила је Трећа бригада Осме дивизије, која је у нападу 25. новембра заузела Храстовицу, разбивши посаду састављену од чете есесоваца и домобрана. Трећа бригада успешно је савладала изграђену утврђену линију састављену од бункера повезаних саобраћајницама и фортификацијских препрека, наневши осовинској посади губитке од 91 погинулог (4 официра и 4 подофицира) и 59 заробљених[1].

Даљи развој[уреди | уреди извор]

Последњих дана новембра 1943. извршена је смена немачких посада на Банији. Делови 11. СС оклопно-гренадирске дивизије замењени су јединицама 1. козачке коњичке дивизије. Ове снаге су, заједно са 371. и 373. дивизијом и усташама 6. децембра 1943. отпочеле операцију Пантер против Седме дивизије НОВЈ на Банији у склопу зимских операција Друге оклопне армије. Ове операције нису донеле трајно олакшање немачким посадама. 8. јануара 1944. Седма дивизија отпочела је нови напад на немачке посаде на Банији, и 11. јануара Немци су били принуђени да напусте Глину, која је постала важно средиште слободне територије.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Душан Баић: ЧЕТВРТИ КОРПУС НОВ ЈУГОСЛАВИЈЕ, стр. 227
  2. ^ а б Душан Баић: ЧЕТВРТИ КОРПУС НОВ ЈУГОСЛАВИЈЕ, стр. 228
  3. ^ ROEM 1.-ROEM 4.- BANJA -BRIG. UNTER 7. DIV. NACH GEFANGENENAUSSAGEN BESTAETIGT. ANGIRFF UEBERLEGENER BANDE MIT PANZERN (2 PZ. A ABGESCHOSSEN) VON SW U. NW GEGEN GLINA. BANDE IN GLINA EINGEDRUNGEN. STRASSE PETRINJA- GLINA VON BANDEN GESPERRT. BRUECKE NO GLINA GESPRENGT. Tätigkeitsbericht 24.11.1943.[мртва веза], NAW, T313, roll 485, frame 660
  4. ^ Anhaltend starkere Wiederstand bei eigenem Angriff zum Entsatz vom Glina. OB Südost Tätigkeitsbericht 25.11.1943.[мртва веза], NAW, T315, roll 2154, frame 651
  5. ^ Душан Баић: ЧЕТВРТИ КОРПУС НОВ ЈУГОСЛАВИЈЕ, стр. 244

Литература[уреди | уреди извор]