Никаб

С Википедије, слободне енциклопедије
Никаб, Јемен
Жене у Турској под Никабом
Никаб, Калифорнија

Никаб (арапски نقاب‎‎ „вео или маска") је тканина којом неке арапске жене примарно исламске вероисповести покривају лице.

По правилу се прави од црне тканине. Никаб треба разликовати од осталих муслиманских женских ношњи, на пример од бурке која за разлику од никаба, покрива цело тело, а не само лице. Никаб је највише распрострањен у земљама Арабијског полуострва као што су Саудијска Арабија, Јемен, Катар, Кувајт, Оман, Бахреин и Уједињени Арапски Емирати.

Порекло[уреди | уреди извор]

Сматра се да ношење вела на лицу потиче из Византијског царства, а да је постало део исламске културе приликом арапског освајања Блиског истока.[1]

Никаб у исламу[уреди | уреди извор]

По законима Шеријата, жене су обавезне да носе само хиџаб, који за разлику од никаба покрива само косу. Јусуф Карадави, исламски теолог, сматра да ношење никаба није обавезан нити пожељан начин облачења жена исламске вероисповести.

Образложење о ношењу никаба, потиче из Курана. Познато је да је Мухамед имао много жена, које су морале да се покривају у присуству мушкараца које нису познавале. Међутим, Куран нарочито наводи да су жене пророка Мухамеда имале другачији стандард у односу на друге муслиманке.[2]

Присиљавање, контроверзе и забране[уреди | уреди извор]

Прекривање лица током талибанске окупације Авганистана било је обавезно, а свака непослушност строго кажњавана. У Саудијској Арабији, све муслиманке морају да носе вео преко лица у светим местима као што су Мека и Медина. 2008. године, верски поглавар Меке, Мухамед Хабадан, позвао је жене да носе вео који ће им откривати само једно око, да би остале муслиманке биле обесхрабрене и престале да се шминкају.[3]

У многим земљама, постоји забрана ношења никаба или бурке на јавним местима. У СФРЈ ношење никаба или присиљавање жена на ношење истог било је забрањено, у циљу једнакости између мушкараца и жена.[4]. 24. априла 2010, белгијске власти усвајају закон по коме се забрањује ношење било какве покривке на лицу која би учинила лице непрепознатљивим. Иако се овде нису спомињали бурка и никаб, овај закон их практично забрањује у јавности. 13. јула 2010, француски парламент такође уводи забрану ношења исламских покривки које сакривају лице.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ See for instance F.R.C. Bagley, "Introduction", in B. Spuler, A History of the Muslim World. The Age of the Caliphs, 1995, X; for a different view T. Dawson, "Propriety, practicality and pleasure : the parameters of women's dress in Byzantium, A.D. 1000-1200", in L. Garland (ed.), Byzantine women: varieties of experience 800-1200, 2006, 41-76.
  2. ^ Understanding the Face Veil, Приступљено 15. 4. 2013.
  3. ^ BBC NEWS | Middle East | Saudi cleric favours one-eye veil, Приступљено 15. 4. 2013.
  4. ^ Blic Online | BiH: Zakon o zabrani nošenja zara i burke iz 1950. još na snazi, Приступљено 15. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]