Никола Бошковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Никола Бошковић

Пошаљи фотографију

Датум рођења: 1641.
Место рођења: Орахово
Датум смрти: 18. септембар 1721.
Место смрти: Дубровник (Дубровачка република)

Никола Бошковић (Орахово[1] у Попову пољу, око 1641Дубровник, 18. септембар 1721) је био српски трговац и сакупљач реликвија.[1] Био је римокатоличке вјероисповијести.[2]

Живот[уреди]

Као млад долази у Дубровник и ступа у службу богатог трговца Рада Глеђевића, код кога је службовао као „ђетић“.[1] У његовој служби је углавном у Новом Пазару учио трговачки занат, након чега постаје самосталан трговац.[1] Његов отац Бошко из Попова га посебним документом регистрованим у Дубровнику 8. јула 1690. осамостаљује и ослобађа очинског надзора.[1] Као већ угледан и богат трговац, жени се Павлом, ћерком богатог трговаца и пјесника Бара Бетере.[1] Током својих трговачких путовања је обилазио српске задужбине и манастире.[1] У манастиру Милешеви је од Турака купио сребрну кутију исписану ћирилицом (con lettere serviane), у којој се чувао комад Христовог крста који је монасима даровала султанија Мара, ћерка деспота Ђурђа.[1] Ова кутија се и данас чува у Дубровнику.[1] У Милешеви је купио и руку Светог Саве (дио моштију), која је изгубљена на путовањима.[1] Историчар Светог Илирика Филип Ричепути, који је у Дубровнику боравио почетком 18. вијека, га је замолио да му укратко опише Рашку и њене манастире. Тако је на основу његових казивања настало дјело (итал. Relatione dei monasterij della provincia di Rassia - Старорашка сјећања).[1]

Имао је деветоро дјеце: Марија, Марија друга, Божо, Баро, Игњат, Петар, Руђер, Антун и Аница.[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Српски биографски речник I том, А ‐ Б, Мирослав Пантић, Матица српска, Нови Сад (2004) ((sr))
  2. ^ Јеремија Д. Митровић, Српство Дубровника, Београд 1992. ISBN 86-379-0319-3 ((sr))

Литература[уреди]

  • Б. Трухелка, Старорашка сећања Н. Б., Мисао XXXII (1930), стр. 90—95;
  • Б. Трухелка, Да није било српске земље, Дубровника, косовске и беласичке вуне ми оца Руџа не бисмо славили, Политика, 16. II 1937;
  • Јован Радонић, Дубровачка акта и повеље IV, 2, Београд (1942), стр. 649—652;
  • Ж. Марковић, Руђе Бошковић, 1, Загреб (1968), стр. 11—24;
  • Мирослав Пантић, Дубровчанин Никола Бошковић и рашке старине, ЗЛУМС (1972), стр. 8, 240—260.