Нови вијек
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Нови вијек је дио историје човјечанства од Колумбовог открића Америке (1492) до Октобарске револуције (1917). За почетак Новог вијека узима се и 1453. година (тј. пад Византије). Понекад се као крај Новог вијека узима и Први свјетски рат (1914—1918).
Основне одлике [уреди]
Нови вијек почиње открићима у области науке, технике, привреде и упознавања сопствене планете. Нова техничка открића као што су проналазак компаса и дурбина или изградња каравела, нове врсте бродова, омогућила су и убрзала географска открића.
Значајни научници [уреди]
Наука у Новом вијеку није више под директним утицајем цркве. Истичу се математичари и астрономи Никола Коперник, Јохан Кеплер, Галилео Галилеј и Ђордано Бруно. Најпознатији филозофи су Рене Декарт и Франсис Бејкон.
Култура [уреди]
Развија се капитализам чији је носилац грађанска класа. Број писмених људи повећава се захваљујући Јохану Гутенбергу, изумитељу штампарске машине.
| Историјска доба |
|---|
| Овај незавршени чланак Нови вијек везан је за историју. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |