Отомански турски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије

Отомански турски језик (турски: Osmanlı Türkçesi, отомански турски: لسان عثمانی) је варијанта турског језика, који се употребљавао као управни књижевни језик Османског царства, садржавајући велике позајмице из персијског језика, који је заузврат сам био препун позајмица из арапског језика. Попут осталих језика исламских народа, отомански турски се пише на арапском писму. Упркос чињеници да је отомански турски, који се говорио у престоници, у суштини био исти као и обични турски, којим су говорили земљорадници и сељаци у унутрашњости земље, велики део арапско-персијских позајмица постао је неразумљив за оне који су били мање образовани.

1928. године, након реформи које је спровео Мустафа Кемал Ататурк, појавио се хомогенизиранији турски, с мање утицаја из арапског и персијског и користећи латинично писмо. Разлог овим променама био је наводно у томе да народ који није био образован у том језику није био у стању да га разуме, будући да је матерњи језик народа био хомогенизиранији турски. Многи данас сматрају да се отомански турски сасвим разликује од данашњег турског. Но, тај став изгледа да је политички мотивисан и да није у стању да одговори испиту лингвистике. Па ипак, мало данашњих Турака у Турској је у стању да разуме отомански турски, а камоли да га пише.

Примери[уреди]

српски отомански модерни турски
да evet evet
не hayır
здраво / мир с тобом selâmün aleiküm merhaba
поштован muhterem hürmet görmüş

Писмо[уреди]

Слично арапском, слова отоманског писма се разликују зависно од њиховог положаја у речи: самосталано слово (тј. само слово изван речи), крајње (слово на крају речи), средње (у средини речи), почетно (на почетку речи):


Самостално Крајње Средње Почетно Име слова Модерни турски
elif a, e
hemze ', a, e, i, u, ü
be b
pe p
te t
se s
cim [џим] c
çim [ћим] ç
ha h
h
dal d
zel z
re r
ze z
je [же] j
sin s
şın [шин] ş
sat, sad s
ﺿ dat, dad d, z
t
z
ayın ', h
gayın g, ğ
fe f
kaf k
kef k, g, ğ, n
gef1 g, ğ
nef, sağır kef n
lam l
mim m
nun n
vav v, o, ö, u, ü
he h, e, a
lamelif la
ye [je] y, ı, i

1Исправна отоманска варијанта слова gef имала би "mali-kaf" ﻙ док би двострука коса цртица била изнад گ. Но, ово је права реткост у тренутно коришћеним фонтовима.

Спољашње везе[уреди]