Узбечки језик
| узбечки језик | ||
|---|---|---|
| o‘zbek tili | ||
| Државе | Узбекистан, Киргизија, Авганистан, Пакистан, Казахстан, Туркменистан, Таџикистан, Русија, Кина | |
| Број говорника | 21-25 милиона | |
| Породица | алтајски[1] (спорно)
|
|
| Писмо | латиница | |
| Статус | ||
| Службени |  Узбекистан |
|
| Регулише | Институт језика и књижевности „Алишер Навои“ | |
| Језички кодови | ||
| ИСО 639-1 | uz | |
| ИСО 639-2 | uzb | |
| ИСО 639-3 | uzb | |
| Пажња: Ова страна можда садржи ИПА фонетске симболе у уникоду. | ||
Узбечки језик (узб. o‘zbek tili или oʻzbekcha) је туркијски језик и званични језик у Узбекистану.
По разним проценама овим језиком говори између 21 и 25 милиона људи, од чега већина живи у Узбекистану и већином су у питању етнички Узбеци. Осим тога узбечки језик је распрострањен у Таџикистану, Киргизији, Казахстану, Авганистану и Туркменистану.
Има велики број дијалеката што значи да се може сврстати у више језичких подгрупа. Најближи је граматички и лексички ујгурском и или-турском језику Карлучке групе језика.
Савремени књижевни узбечки језик је базиран на дијалектима Ферганске долине које одликује одуство синграмонизма. Осетан је утицај персијског језика а у периоду СССР узбечки језик је био под утицајем руског.
Узбечки језик се пише ћирилицом и латиницом.
