Оштра Лука

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Оштра Лука (вишезначна одредница).
Оштра Лука

Оштра Лука
Оштра Лука

Грб
Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Општина Општина Оштра Лука
Становништво
Становништво (2013) 817
Положај
Координате 44°51′28″N 16°39′38″E / 44.8578, 16.6606
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Оштра Лука на мапи БиХ
{{{alt}}}
Оштра Лука
Оштра Лука на мапи БиХ
Остали подаци


Координате: 44° 51′ 28" СГШ, 16° 39′ 38" ИГД

Оштра Лука је насељено мјесто у Републици Српској, БиХ у општини Оштра Лука. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Оштра Лука укупно је пописано 817 лица.[1] Тренутни начелник је Драган Станар. Оштра Лука представља центар и сједиште општине Оштра Лука. Поред тога што је административни центар општине, Оштра Лука је привредни, културни, образовни, здравствени и спортски центар Општине.

Географија[уреди]

Оштра Лука је смјештена на лијевој обали ријеке Сане, у подножју обронака Мајданских планина, на регионалном путу Приједор - Сански Мост. Територију општине Оштра Лука чини 25% некадашње општине Сански Мост и простире се сјеверно и источно око садашње општине Сански Мост. Површина општине је 232,4 km² и обухвата 24 насеља и 8 мјесних заједница у којима живи око 4.500 становника. Општина Оштра Лука, се налази у сјеверозападном дијелу БиХ, односно у западном дијелу Републике Српске, граничи се са општинама: Бања Лука, Приједор, Нови Град, Крупа на Уни, Сански Мост, Кључ и Рибник. Сједиште општине је насељено мјесто Оштра Лука, које се налази између Приједора (удаљено 17 км) и Санског Моста (удаљеног 15 км), од Бање Луке је удаљено око 70 км.

Рељеф[уреди]

Брдовито-брежуљкасти облици рељефа заузимају око 3/4 подручја општине, а 1/4 површине чине равнице и нижи предјели. Врх, Хазића главица на обронцима Мулежа, висока је 879 метара и представља највишу надморску висину на територији општине. Најнижа надморска висина износи 159 метара у Копривни код ријеке Сане, у засеоку Кантари. Равничарски дио општине налази се поред ријека: Сане, Јапре и Козице.

Клима[уреди]

Клима је умјерено континентална. Просјечна годишња количина падавина је око 900 мм/м2. Највише падавина има у октобру, новембру, децембру и јануару, а најмање током јула и августа. Просјечна годишња температура износи око 12,5 степени Целзијусових. Најтоплији мјесеци су мај, јуни, јули и август, а најхладнији децембар, јануар и фебруар. Љета су топла, а зиме хладне и са пуно снијега.

Становништво[уреди]

Према процјенама, општина броји око 6.000 становника, а на њеној територији је преко 1300 домаћинстава, па је густина насељености 26 становника по 1 km². Податке о насељавању овог подручја немамо јер нису сачувани. Познато је да се у више наврата у новијој историји становништво исељавало и расељавало. Догађало се то у вријеме аустроугарско-турских ратова, послије другог свјетског рата, као и након посљедњег рата. Званични подаци ће бити познати након обраде података са пописа становништва из новембра 2013. године.

Насеља[уреди]

Подаци о настанку појединих насељених мјеста нису сачувани. Општина броји укупно 24 насељена мјеста, организованих у 8 мјесних заједница. Већа насељена мјеста су: Оштра Лука, Копривна, Усорци и Будимлић Јапра. Око половине територије насељених мјеста подијељено је дејтонским разграничењем, односно међуентитетском линијом.

Језик и писмо[уреди]

На подручју општине користе се оба писма (ћирилица и латиница), а говори се, поред осталих, српским језиком са ијекавским нарјечјем.

Туризам[уреди]

Овај крај обилује природним љепотама. Ријека Сана, позната по чистој води, лијепим обалама и богатим рибљим фондом погодна је за љетни одмор, купање и риболов. Врело и ријека Козица посебно је атрактивна дестинација за развој сеоског туризма. Међутим, посебна туристичка атракција општине је традиционална борба бикова, под називом Грмечка корида]] која се одржава сваке године прве недјеље мјесеца августа, на Поповића брду у Оштрој Луци.

Вјерски објекти[уреди]

Међу најстарије цркве овог подручја спада Православна црква Свете Тројице у Оштрој Луци, која је изграђена 1871. године у шуми између два потока, те Црква у Будимлић Јапри. Због честих разарања, до сада су дограђиване и адаптиране у више наврата. Католичка црква у Старој Ријеци саграђена је 1870. године и такође је у више махова дограђивана. Постоје још Православна црква у Копривни, Спомен храм у Усорцима, а у току је изградња Храма Христа Спаситеља у Оштрој Луци. У непосредној близини Оштре Луке (на путу према Приједору) налази се Манастир Клисина, који се издваја љепотом и својим положајем доприноси лијепом изгледу крајолика.

Удружења грађана[уреди]

У општини Оштра Лука су регистрована су сљедећа Удружења грађана:

  • Ловачко удружење „Сана“
  • Спортско-риболовно друштво „Младица“
  • Удружење жена „Вретено“ и
  • Удружење жена „Матица“

Својим дјеловањем ова Удружења доприносе богатијем и садржајнијем животу на територији наше општине.

Образовање[уреди]

  • ОШ „Десанка Максимовић“Оштра Лука
  • ОШ „Јосиф Панчић“ Доња Козица
  • ОШ „Петар Скундрић“ Будимлић Јапра.

Спорт[уреди]

Као мала општина, са недовољно спортских терена и са спортском двораном која је у завршној фази изградње, Оштра Лука није у могућности да финансира велики број спортова и такмичења. Тренутно су активни сљедећи клубови:

  • ФК „Подгрмеч“
  • ФК „Кисељак“ и
  • Карате секција КК „Сходан“ из Приједора

Ови клубови укључени су у подручна такмичења, док се сваке године на територији општине одржавају школска спортска такмичења и аматерска такмичења у оквиру Подгрмечких игара у Будимлић Јапри.

Свакако да је ово недовољно да би се на прави начин млади нараштај здраво развијао и јачао спортски дух, али стање би се требало, са завршетком изградње спортске дворане и више отворених игралишта, знатно побољшати.

Културне и друге манифестације[уреди]

Дани на Сани, је културно-еколошка манифестација која промовише очување љепоте и чистоће воде ријеке Сане и њених притока и обала. Проводи се почетком љета у свим општинама кроз које протиче ријека Сана, од њеног извора у општини Мркоњић Град, па до ушћа у Уну, у Новом Граду.

Међународни књижевни сусрети „Шушњар“ некад одржавани у Санском Мосту, у знак сјећања на невине жртве (5.500 санских Срба, Јевреја и других) уморене почетком Другог свјетског рата, сада се одржавају сваке године крајем јула или почетком августа мјесеца у Оштрој Луци и једна су од најпосјећенијих манифестација те врсте у Републици Српској.

Сваке године награђују се нова дјела посвећена чувању традиције овог поднебља, а награде „Слово Подгрмеча“ и „Шушњар“ добила су до сада највећа пјесничка имена, како свјетска, тако и пјесника овог краја.

Становништво[уреди]

Националност[2] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 778 577 743 695
Југословени [a] 17 252 3
Хрвати 32 28 8 57
Муслимани [b] 7 10 4 5
остали и непознато 4 1
Укупно 838 867 759 757
Демографија
Година Становника
[2]
1961. 757
1971. 759
1981. 867
1991. 827

Напомене[уреди]

  1. ^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.
  2. ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Оштра Лука