Муслимани (народ)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили општу одредницу за следбенике Ислама, погледајте чланак Муслимани.
Муслимани
Укупна популација
непознато
Популација
Застава Црне Горе Црна Гора 20.537 (2011)[1]
Застава Хрватске Хрватска 7.558 (2011)[2]
Застава Србије Србија 22.301 (2011)[3]
Застава Словеније Словенија 10.467 (2002)
Застава Републике Македоније Македонија 2.553 (2002)
Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина 1.905.274 (1991)[4]
Језици
српски, бошњачки и македонски
Религија
ислам (сунити), мањим делом атеизам
Етничке групе
Јужни Словени

Муслимани су јужнословенски народ, признат као такав од 1971. године у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ). У оквиру СФРЈ, Муслимани су претежно живели у СР Босни и Херцеговини, у којој су били најбројнији народ (према попису из 1991. било их је око 1.905.274 или 43,65%). У време постојања СФРЈ Муслимани су говорили српскохрватским језиком, а пре признања њихове народности 1971. године су се по националности изјашњавали као припадници неких од других народа СФРЈ (Срби, Хрвати итд.) или као Југословени, а „Муслимани“ је била само одредница верске припадности. Потомци су Јужних Словена (углавном Срба али и македонских Словена) који су својевољно или под притиском прешли у ислам током османске владавине на Балкану.

Према новијим пописима становништва, један део Муслимана је задржао своје старо национално име. Према попису становништва Србије из 2002, у Србији је било 136.087 Бошњака и 19.503 Муслимана (у АП Војводини било је 3.634 Муслимана и само 417 Бошњака). Најновији попис из 2011. показује да се број припадника оба народа знатно повећао. Бошњака је тада било 145.278 (+7 %) и Муслимана 22.301 (+14 %), од тога 3.360 Муслимана (-8 %) и 780 Бошњака (+87 %) је живело у Војводини. Према попису становништва Црне Горе из 2003. године, у Црној Гори је било 48.184 Бошњака и 24.625 Муслимана. Према попису из 2011. године у Црног Гори је живело 53.605 Бошњака (+11 %) и 20.537 Муслиамана (-17 %). На попису становништва у Македонији из 1994. године, било је 15.315 Муслимана и 7.244 Бошњака, док 2002. је у републици живело 17.018 Бошњака (+235 %) и 2.553 Муслимана (-83 %). У принципу, и једни и други спадају у исти народ.

Бошњаци[уреди]

Поред Босне и Херцеговине, значајан број припадника бошњачке нације живи у Србији и Црној Гори. Они углавном живе у Рашкој области или Санџаку (граница између Србије и Црне Горе). Потичу од исламизованих Срба из средњовековне Босне и Србије.

Горанци[уреди]

У Гори, најјужнијем делу покрајине АП Косова и Метохије, живи етничка група Горанаца (која је српског порекла), који су под притиском били принуђени да се изјашњавају као Муслимани, а данас се изјашњавају као Горанци и као такви су признати на пописима становништва у Србији. Међутим, данас имају много проблема са привременим властима делимично признате Републике Косово. Оне врше велики притисак на њих да прихвате бошњачки или албански као матерњи језик; а углавном се третирају као Бошњаци, док се као Горанци могу изјашњавати само формално.[5]

Торбеши[уреди]

Муслимане у Македонији сматрају као посебну етничку групу Македонаца, они говоре македонским језиком. Ови македонски муслимани су такође познати под именом Торбеши, мада се они у националном погледу радије изјашњавају као Турци и Албанци (сам назив Торбеш сматрају увредљивим). Они су јужнословенског порекла, а исламску веру примили су доласком Турака на Балкан.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]