Муслимани (народ)
-
Уколико сте тражили општу одредницу за следбенике Ислама, погледајте чланак Муслимани.
| Муслимани | ||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||||||||
| Укупна популација | ||||||||||||||||||
| Популација | ||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||
| Језици | ||||||||||||||||||
| српскохрватски (српски, хрватски и бошњачки) македонски бугарски |
||||||||||||||||||
| Религија | ||||||||||||||||||
| Ислам (Сунити) | ||||||||||||||||||
| Етничке групе | ||||||||||||||||||
| Јужни Словени |
Муслимани су јужнословенски народ, признат као такав 1971. године у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. У оквиру СФРЈ, Муслимани су претежно живели у СР Босни и Херцеговини, у којој су били најбројнији народ (према попису из 1991. било их је око 1.905.000 или 44% СР БиХ). У време постојања СФРЈ Муслимани су говорили српскохрватским језиком, а пре признања њихове народности 1971. године су се по националности изјашњавали као припадници неких од других народа СФРЈ (Срби, Хрвати итд.) или као Југословени, а „муслимани“ је била само одредница верске припадности. Потомци су Јужних Словена (Срба, Бугара, Македонаца и Хрвата) који су својевољно или под притиском прешли у ислам током отоманске владавине на Балкану.
Према новијим пописима становништва, један део Муслимана је задржао своје старо национално име. Према попису становништва Србије из 2002, у Србији је било 136.087 Бошњака и 19.503 Муслимана (у Аутономној Покрајини Војводини било је 3.634 Муслимана и само 417 Бошњака). Према попису становништва Црне Горе из 2003. године, у Црној Гори је било 63.272 Бошњака и 28.714 Муслимана. На попису становништва у Републици Македонији из 1994. године, било је 15.315 Муслимана и 7.244 Бошњака. У принципу, и једни и други спадају у исти народ.
Садржај |
Бошњаци [уреди]
Поред Босне и Херцеговине, значајан број припадника бошњачке нације живи у Србији и Црној Гори. Они углавном живе у Рашкој области или Санџаку (граница између Србије и Црне Горе). Потичу од исламизованих Словена (углавном Срба; мањим делом Хрвата) из Средњовековне Босне и Србије.
Горанци [уреди]
У Гори, најјужнијем делу покрајине Косова и Метохије, живи етничка група Горанаца (која је српског порекла), који су под притиском били принуђени да се изјашњавају као Муслимани, а данас се изјашњавају као Горанци и као такви су признати на пописима становништва у Србији. Међутим, данас имају много проблема са привременим властима на Косову. Оне врше велики притисак на њих да прихвате бошњачки или албански као матерњи језик; а углавном се третирају и декларишу као Бошњаци, док се као Горанци могу изјашњавати само формално.[2]
Торбеши [уреди]
Муслимани у Македонији представљају посебну етничку групу Македонаца, а говоре македонским језиком (нашинским говором). Ови македонски Муслимани су такође познати под именом Торбеши, мада се они у националном погледу радије изјашњавају као Муслимани (сам назив Торбеш сматрају увредљивим). Македонског су порекла, а исламску веру примили су доласком Турака на Балкан.
Помаци [уреди]
Уз Муслимане би било занимљиво поменути и муслиманску етничку групу Бугара, познату под именом Помаци, која живи на југу Бугарске, североистоку Грчке и у европском делу Турске. Говоре бугарским језиком (нашинским говором), а сматрају се Бугарима исламске вере.
Референце [уреди]
- ^ http://www.fzs.ba/Dem/Popis/Etnicka%20obiljezja%20stanovnistva%20bilten%20233.pdf стр. 10
- ^ Goranci nemaju drugu državu, Приступљено 9. 4. 2013.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
