Муслимани (народ)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили општу одредницу за следбенике Ислама, погледајте чланак Муслимани.
Муслимани
Укупна популација
Популација
Застава Црне Горе Црна Гора 20.537 (2011)
Застава Хрватске Хрватска 7.558 (2011)
Застава Србије Србија 22.301 (2011)
Застава Словеније Словенија 10.467 (2002)
Застава Републике Македоније Македонија 2.553 (2002)
Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина 1.898.963 (1991)[1]
Језици
српскохрватски (српски, хрватски и бошњачки)
македонски
бугарски
Религија
Ислам (Сунити)
Етничке групе
Јужни Словени

Муслимани су јужнословенски народ, признат као такав 1971. године у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. У оквиру СФРЈ, Муслимани су претежно живели у СР Босни и Херцеговини, у којој су били најбројнији народ (према попису из 1991. било их је око 1.905.000 или 44% СР БиХ). У време постојања СФРЈ Муслимани су говорили српскохрватским језиком, а пре признања њихове народности 1971. године су се по националности изјашњавали као припадници неких од других народа СФРЈ (Срби, Хрвати итд.) или као Југословени, а „муслимани“ је била само одредница верске припадности. Потомци су Јужних Словена (Срба, Бугара, Македонаца и Хрвата) који су својевољно или под притиском прешли у ислам током отоманске владавине на Балкану.

Према новијим пописима становништва, један део Муслимана је задржао своје старо национално име. Према попису становништва Србије из 2002, у Србији је било 136.087 Бошњака и 19.503 Муслимана (у Аутономној Покрајини Војводини било је 3.634 Муслимана и само 417 Бошњака). Најновији попис из 2011. показује да се број припадника оба народа знатно повећао. Бошњака је тада било 145.278 (+7 %) и Муслимана 22.301 (+14 %), од тога 3.360 Муслимана (-8 %) и 780 Бошњака (+87 %) је живело у Војводини.Према попису становништва Црне Горе из 2003. године, у Црној Гори је било 48.184 Бошњака и 24.625 Муслимана. Према попису из 2011. године у Црног Гори је живело 53.605 Бошњака (+11 %) и 20.537 Муслиамана (-17 %). На попису становништва у Републици Македонији из 1994. године, било је 15.315 Муслимана и 7.244 Бошњака, док 2002. је у републици живело 17.018 Бошњака (+235 %) и 2.553 Муслимана (-83 %). У принципу, и једни и други спадају у исти народ.

Бошњаци[уреди]

Поред Босне и Херцеговине, значајан број припадника бошњачке нације живи у Србији и Црној Гори. Они углавном живе у Рашкој области или Санџаку (граница између Србије и Црне Горе). Потичу од исламизованих Словена (углавном Срба; мањим делом Хрвата) из средњовековне Босне и Србије.

Горанци[уреди]

У Гори, најјужнијем делу покрајине Косова и Метохије, живи етничка група Горанаца (која је српског порекла), који су под притиском били принуђени да се изјашњавају као Муслимани, а данас се изјашњавају као Горанци и као такви су признати на пописима становништва у Србији. Међутим, данас имају много проблема са привременим властима на Косову. Оне врше велики притисак на њих да прихвате бошњачки или албански као матерњи језик; а углавном се третирају и декларишу као Бошњаци, док се као Горанци могу изјашњавати само формално.[2]

Торбеши[уреди]

Муслимани у Македонији представљају посебну етничку групу Македонаца, а говоре македонским језиком (нашинским говором). Ови македонски Муслимани су такође познати под именом Торбеши, мада се они у националном погледу радије изјашњавају као Муслимани (сам назив Торбеш сматрају увредљивим). Македонског су порекла, а исламску веру примили су доласком Турака на Балкан.

Помаци[уреди]

Уз Муслимане би било занимљиво поменути и муслиманску етничку групу Бугара, познату под именом Помаци, која живи на југу Бугарске, североистоку Грчке и у европском делу Турске. Говоре бугарским језиком (нашинским говором), а сматрају се Бугарима исламске вере.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ стр. 10
  2. ^ Goranci nemaju drugu državu, Приступљено 9. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]