Пепино

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пепино
Solanum muricatum Flower and Fruit.jpg
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Solanales
породица: Solanaceae
род: Solanum
Биномијална номенклатура
Solanum muricatum
L.
Екологија таксона

Пепино је вишегодишња биљка која се претежно узгаја као једногодишња због слатких, сочних плодова који укусом подсећају на дињу. Потиче из Јужне Америке, с подручја Колумбије, Еквадора, Перуа , Чилеа и Боливије, где се узгаја на планинским падинама на надморској висини од 1000 до 3000 метара. Зрели плодови пепина су слатки и сочни и користе се у свежем стању. Обично се љуште попут јабуке. Зависно од сорте и услова гајења садрже 3,5 до 8,5% шећера и 35 до 70 милиграма витамина Ц.

Ботанички опис биљке[уреди]

Корен пепина продире до 1 метар дубине, али гранање почиње врло рано, маса корена може заузети пречник до 1,5 метара, али је највећи део корена у површинском слоју до 30 центиметара.

Стабло нарасте до 1 метар и обилно се грана, па поприма жбунаст облик, али није довољно чврсто да до краја остане усправно. У гајењу се обично пинцира (заламање бочних изданака) као парадајз, а у стакленицима се гаји само на један или два изданка који се воде уз ослонац, а могу израсти и до 2 метра.

Листови су врло варијабилни, Могу бити једноставни, ланцеласти или перасто сложени, слично кромпиру, те различитих прелазних облика.

Цветови су двополни, јављају се у гроздастим цвастима, које могу имати и до 20 пупољака, који сукцесивно цветају. Боја цвета зависи од температуре за време цветања. Ако је средња дневна температура 10 до 20°C, латице су тамно плаве, а при вишим температурама од преко 27°C су беле.

Плод је бобица, округлог, овалног или издуженог облика, у зрелом стању зелене, жуте или жутонаранџасте боје, са пурпурим или љубичастим пругама. Већином имају од 150 до 300 грама, али могу бити од 50 до 900 грама. У плоду је обично само неколико семенки, али у неповољним условима честа је партенокарпија.

Пепино је осетљив на ниске температуре и већ при 0°C страда. Оптимална средња дневна температура за раст и развој је 23°C, а у стакленику се одржава 18 до 25°C дању и 10 до 15°C ноћу.

Литература[уреди]

  • Ђуровка, М. Повртарство: Практикум за вежбе. Нови Сад: Пољопривредни факултет; 2009.

Спољашње везе[уреди]