Персефона

Из Википедије, слободне енциклопедије
Персефона и Хад

Персефона (грч. Περσεφόνηgrč) (лат. Proserpina) је кћи највишег бога Зевса и богиње Деметре, жена бога подземног свијета Хада. У том царству подземног свијета имала је исти положај као Хера на Олимпу. Била је Хадова сувладарка над душама мртвих и боговима подземног свијета. Била је неумољива и немилосрдна као и сам Хад. Није вољела ни богове ни људе, за и обратно. Пандам Персефонин у римској митологији је Прозерпина.

Персефона је постала Хадова жена против своје воље. Живјела је у друштву нимфи на нисајским ливадама, проводила вријеме у плесу и пјевању, брала цвијеће и забављала се сличним дјевојачким забавама. Кад је једном у шетњи убрала нарцис, цвијет смрти, отворила се под њом земља и из дубина је изашао бог Хад. За час ју је савладао и дословно је с њом пропао у земљу.

Персефона је успјела да крикне, али мајка Деметра, која је одмах дотрчала, није нашла ни трага од ње. Дуго је тражила своју кћерку, све док јој бог Хелије није испричао шта се десило. Онда је Деметра отишла на Олимп и затражила помоћ од Зевса. Зевс је послао гласника Хермеса у подземни свијет да врати кћерку натраг. Али, било је прекасно: Хад се у међувремену оженио с Персефоном и дао јој је да поједе језгро нара који је био симбол брака (кад би неко нешто у подземљу појео, није се више могао вратити на горњи свијет).

Након дугог преговарања Зевс је постигао компромис: Деметра је пристала да њена кћи остане Хадова жена и да са њим живи трећину године у подземном свијету, а Хад се обавезао да ће је пуштати да двије трећине године проведе на горњем свијету и тамо живи с мајком.

Од тада Персефона долази на земљу у прољеће, а Деметра, радосна због њеног повратка, даје растињу снагу плодности како би је цијела природа поздравила зеленилом и цвијећем. Кад се крајем јесени Персефона враћа у царство мртвих, цијела природа, а с њом и Деметра, тугује и облачи се у жалосну одећу.

Спољашње везе[уреди]