Деметра

Из Википедије, слободне енциклопедије
Деметра са класјем жита испред жртвеника - црвенофигурална купа (око 450. п. н. е.) Брисел, Краљевска библиотека

У грчкој митологији, Деметра (грчки Δημήτηρ) је богиња жита и плодности, неговатељица младих и зелене земље, чуварка брака и светог закона. У хомерским химнама назива се „доноситељицом доба“, што се сматра знаком да је била поштована много пре него што је постала једна од Олимпијаца.

Њен римски еквивалент је Церера.

Данас су познати многи митови и приче о Деметри, али је дефинитивно најпознатија прича о њој и њеној ћерки Персефони. Деметра и Персефона су током Персефониног одрастања биле нераздвојне, и Деметра ју је обожавала. Међутим, једног дана, док је Персефона била на некој ливади, земља се отворила и бог подземља, Хад, повуче је доле са собом. Овај догађај има и у позадини једну причу о расправи Зевса и Хада и њиховом договору, у којем је и сама Персефона била укључена, јер се Хад био заљубио у њу.

Иначе, након што је Деметра сазнала шта се десило, такав је гнев и туга обузме, да за време њеног туговања, ниједно житно поље није ништа родило, као да је читава природа туговала са њом. Видевши да овако неће моћи дуго, Зевс одлучи да начини споразум између Деметре и Хада. Одлучено је да 8 месеци Персефона проводи са својом мајком, а 4 са Хадом.

Од тада у народу у Грчкој постоји веровање да док је Персефона са Деметром, житна поља рађају и дају огромне приносе. Али када се Персефона врати код Хада, онда 4 месеца све одумире...

Деметрини симболи су клас, нарцис и бубамара, док јој је рода најомиљенија птица.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Деметра