Геја

Из Википедије, слободне енциклопедије
Геја излази из својих кочија, детаљ са саркофага у Минхену

Геја (Гаја, Геа, ге; грч. Γῆ или Γαῖα), "Земља", мајка Урана (Неба), Понта (Мора), Гиганата и Титана, зачетница сваког живота на Земљи.

Постанак[уреди]

Према Хесиодовој Теогонији после Хаоса, она је постала сама од себе. У орфичкој теогонији, Геју и Урана је родила Никс коју је створио и оплодио Фанес, први владар света. Никс је живела у пећини испред које је седела богиња Адрастеја и ударањем у добоше спречавала људе да чине неправде. У тој пећини Никс је родила и одгајила Геју и Урана. У грчкој космогонији Геја је основни елемент који настаје одмах после Хаоса и представља женско начело стварања.

Потомство[уреди]

Геја је сама из себе родила Урана (Небо), високе планине (Ореа) и море (Понт). Сви они се везују за горостасно тело Земље, али само Уран може потпуно да је обухвати и Геја сједињена с њим рађа титане (Океана, Креја, Крија, Хипериона, Јапета и Хрона), титанке (Теју, Реју, Темиду, Мнемосину, Фебу и Тетију), једнооке киклопе (Бронта, Стеропа и Арга) и сторуке џинове хекатонхејре (Кота, Бријареја и Гига). Уран је мрзео своју наказну децу и бацао их је у утробу Геје, далеко од светла дана. Геја је под тим теретом стењала и смишљала како да казни свог злог мужа. Позвала је своју децу да јој помогну у томе, али су се они плашили. Само се Хрон одазвао мајчином позиву. Она је створила челик и од њега сачинила огроман срп. Када је Уран пожелео Гејину љубав и приближио се, Хрон, који је био сакривен у заседи, је челичним српом одсекао гениталије свом оцу и бацио их у море. Капи крви из ране су пале на Земљу и оплодиле је. Тако су настале ериније, гиганти и мелијске нимфе. Из пене која је настала у мору када су у њега пале одбачене Уранове гениталије, рођена је Афродита. Након овог догађаја, Небо се више није приближавало Земљи, а Хрон је постао нови владар света.

Геја је и свом сину Понту родила пет божанства мора: Нереја, Тауманта, Форка, Кето и Еурибију.

Њен најмлађи син је чудовишни Тифон, кога је родила када се сјединила са Тартаром. У каснијим митовима, Геји је приписивано много више деце, као што су Егеон, Антаја, Атлант, Ехидна, Ерехтеј...

Митологија[уреди]

Гејино име се помиње у многим митовима у вези са појединим боговима и смртницима.

Марсел Мајер: Геја, у камену

Мудра Геја је помогла кћери Реји да сакрије Зевса у једну пећину, јер је њен муж Хрон гутао своју децу чим се роде. Такође, саветовала је Реју да уместо свог детета, Хрону да да прогута камен. Касније, она је помогла Зевсу да заједно са другим боговима победи Титане, а и утицала је да управо он постане господар света. У част Зевсовог и Хериног венчања створила је врт Хесперида. Ипак у последњој борби богова и гиганата (гигантомахија), Геја је била против Зевса и тражила је чудесну биљку која лечи све ране како би је дала гигантима. Зевс је наредио Сунцу и Месецу да не сјаје и тако успео да се пре ње домогне биљке.

Из Гејиног крила је никао прелепи цвет који је привукао Кору и омогућио Хаду да је се дочепа.

На Ориона је послала шкорпију како би га онемогућила да уништи све животиње које постоје.

Култ[уреди]

Њен култ је релативно стар јер су је врло рано потисле Деметра и Кибела, тако да је постала тек персонификација Земље са не много значајним местом у религији. Била је поштована на више места у Грчкој (Атина, Аркадија, Делфи, Додони, Олимпија, Спарта), песници су је сматрали мајком природе и људи и повезивали са реинкарнацијом, али и са прорицањем. Често се помињала у заклетвама.

Уметност[уреди]

Често је приказивана у делима занатске уметности, а у хеленистичко доба и у монументалној скулптури. Њени атрибути су рог изобиља, дијадема, цвеће и плодови.

Литература[уреди]

  • Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.

Спољашње везе[уреди]