Пшеница
Из Википедија
| Пшеница | ||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||
| Triticum aestivum Triticum aethiopicum Triticum araraticum Triticum boeoticum Triticum carthlicum Triticum compactum Triticum. dicoccoides Triticum dicoccon Triticum durum Triticum ispahanicum Triticum karamyschevii Triticum macha Triticum militinae Triticum monococcum Triticum polonicum Triticum spelta Triticum sphaerococcum Triticum timopheevii Triticum turanicum |
||||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||||
|
Пшеница (лат. Triticum) је биљка које се узгаја широм света. Глобално, она је најважнија зрнаста биљка која се користи за људску исхрану и друга је на лествици укупне производње приноса житарица одмах иза кукуруза; док је трећа пиринач.
Пшенична зрна су главни прехрамбени производ који се користи за добијање брашна за хлеб, колаче, тестенине итд; и за ферментацију у производњи пива, алкохола, вотке и биогорива. Љуска жита која се одваја при изради брашна назива се мекиња. Пшеница се сади на одређеном простору као крмно биље, а и слама се може користити као храна за стоку или као грађевински материјал за израду кровова.
Садржај |
[уреди] Историја
Пореклом је из југозападне Азије из области познате као плодни лук. Истраживања су показала да је највероватније место одомаћивања пшенице Дијарбекир у Турској[1]. Ширење узгоја пшенице ван плодног лука почело је током неолитског периода, да би се пре 5000 година могла наћи у Етиопији, Индији Ирској и Шпанији. Миленијум касније стигла је и у Кину. Пре 3000 година употреба плугова које су вукли коњи повећала је производњу житарица која је наставила да расте услед употребе модернијих машина и метода као и проширивања обрадивог земљишта.
[уреди] Привреда
Пшенична зрна се класификују према особинама зрна за намену на тржишту производа. Купци пшенице употребљавају класификације да им помогну при одлуци коју пшеницу купити, јер свака класа има своју употребу. Произвођачи пшенице одређују које класе су најпрофитабилније за производњу у одређеном систему производње. Пшеница је широко узгајана јер даје добар принос по јединици површине, добро расте и у умерено кратким сезонама и даје високо квалитетно бршно које се користи у пекарству. Хлеба се углавном прави од пшеничног брашна, али и од других житарица као што су раж и зоб. И многе друге врсте хране се израђују од пшеничног брашна, што резултује великом потражњом за житарицама чак и у земљама са знатнијим вишком хране.
[уреди] Фусноте
- ^ Jorge Dubcovsky and Jan Dvorak, "Genome Plasticity a Key Factor in the Success of Polyploid Wheat Under Domestication", Science 316 [Issue 5853], p. 1862, 29 June 2007
[уреди] Референце
- Bonjean, A.P., and W.J. Angus (editors). The World Wheat Book: a history of wheat breeding. Lavoisier Publ., Paris. 1131 pp. (2001). ISBN 2-7430-0402-9.
- Ears of plenty: The story of wheat, The Economist, Dec 24th 2005, pp. 28-30
