Персона (сателит)
| Персона | |
|---|---|
|
| |
| Произвођач |  Русија ЦСКБ Прогресс, Самара
|
| Датум лансирања | 26. јул 2008. |
| Ракета-носач | Сојуз 2.1б (рус. Союз 2.1б) |
| Мјесто лансирања | Плесецк 43/4 |
| Маса | 7000 kg |
| Врста орбите | Хелиосинхрона орбита |
| Инклинација орбите | 98 ° |
| Апоапсис | 750 km |
| Међународна ознака | ГУКОС-14Ф137 |
_vs_human_dimensions_comparison.gif)
Персона је класа руских шпијунских извиђачких сателита, који проистичу из Ресурс-ДК класе, сателита за даљинску детекцију, Наследници су совјетске класе сателита Јантар. Изграђени су у „ЦСКБ-Прогресс", Самара, а оптика је производ сарадње Петербуржког ЛОМО оптосистема и Државног института Вавилов. Свега их је направљено и пуштено два примерка и њима управља ГРУ генералштаба, за потребе Ваздушно космичке одбране Русиких оружаних снага.[1][2]
Историја и развој[уреди | уреди извор]
Конкурс за стварање новог сателита за оптичко-електронско извиђање "Персона" Министарство одбране је одржало 2000. године. Разматрно је два конкурентска пројекта Самарског ракетно-космонаутичког центра „Прогрес", у конкуренцији са Аерокосмонаутичким конструционим бироом „Лавочкин". Пројекат Прогреса је дубока модификација претходне генерације сателита "Неман" (класа "Јантар"), користећи многа техничка решења примењеним на цивилне сателите "Ресурс-ДК". У основи пројекта Лавочкина такође је напредна претходна сателитска генерација " Аракс ". После победе на тендеру пројекта "Персона", лансирање првог апарата планирано је за 2005. годину, али је због кашњења тестирања на земљи, лансира се тек у 2008. години.[3]
Опис[уреди | уреди извор]
Платформа "Персона" је заснована на "Ресурс-ДК " и даљи је развој совјетских војних сателита Амбер-4КС1 "Терилен" и Амбер-4КС1М "Неман".[4] Поред тога, она користи нови оптички систем, који је створен у Оптички-машинској корпорацији ЛОМО 17В321, што надмашује све системе који су направљени у Русији и Европи од 2001. године и приближава се перформансама великих америчких система надзора. Према незваничним подацима, његова резолуција би требало да буде 30 см.[5] Укупна маса сателита је више од 7 тона, а предвиђени рок употребе је 7 година.
Сателити[уреди | уреди извор]
- Први сателит, идентификован као Космос 2441, лансиран је на висини 750 км од Земље у хелиосинхрону орбиту, 26. јула 2008. године, на врху Сојуз-2.1б ракети- носачу из ЛЦ-43/4 са космодрома Плесецк. Наводно није успео да се пошаље корисне снимке, због електричног квара.[6]
- Други сателит, Космос 2486, покренут је 7. јуна 2013. године.[7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Kobalt-M and other reconnaissance satellites” (на језику: енглески). russianforces.org. 23. 11. 2005. Архивирано из оригинала 20. 04. 2013. г. Приступљено 27. 11. 2012.
- ^ „В космосе появилась "Персона"”. Газета "Коммерсантъ". 28. 7. 2008. Архивирано из оригинала 20. 07. 2014. г. Приступљено 27. 11. 2012.
- ^ „«Спутники в погонах»”. НОВОСТИ ВПК. 4. 10. 2008. Архивирано из оригинала 11. 09. 2014. г. Приступљено 28. 11. 2012.
- ^ А. Н. Кирилин, Г. П. Аншаков, Р. Н. Ахметов, Д. А. Сторож. Космическое аппаратостроение: Научно-технические исследования и практические разработки ГНПРКЦ «ЦСКБ-Прогресс» — Шаблон:М.: Самара: Издательский дом «АГНИ». 2011. ISBN 978-5-89850-163-1.
- ^ „ЛОМО "покоряет" космос”. Открытое акционерное общество "ЛОМО". Архивирано из оригинала 10. 01. 2013. г. Приступљено 28. 11. 2012.
- ^ „Шпион на связь не вышел” (на језику: руски). Российская газета. Приступљено 11. 2. 2009.
- ^ Graham, William. „Russian spy satellite launched via Soyuz 2-1B”. NASASpaceflight.com. Приступљено 8. 6. 2013.