Тривундан

Из Википедија

Тривундан се прославља 14. фебруара (1. фебруара по старом календару), чиме се обележава успомена на Светог Трифуна, на дан његове смрти.

Садржај

[уреди] Народни обичаји и симболика

На Тривундан виноградари одлазе у винограде, орезују по коју лозу и заливају вином по неки чокот. Верује се да ће се тако винограду повратити снага после дугог зимског мртвила, па ће лоза моћи да буја у пролеће. [1]

Због обичаја орезивања винове лозе, у источној Србији светог Трифуна зову и Орезач или Заризој.[2]

Верује се да свети Трифун на свој празник пободе у земљу угарак и од тога дана снег почне да се топи. Народ понегде каже: "Триша заб'о угарак у земљу, па зато снег и лед почињу да се топе." [3]

Верује се да ће бити кишна и родна година ако на Тривундан падне снег, а ако је ведро – биће сушна. [4]

[уреди] Хришћански смисао

Православна црква је установила нарочити молитвени чин који се врши на њивама и баштама ако се догоди штета од инсеката, мишева и других пољских штеточина. При овом чину се узме зејтин из кандила Светог Трифуна и богојављенска водица, па свештеник унакрст шкропи њиву, башту или виноград и чита молитву. [5]

[уреди] Празник Светог Трифуна

Сматра се да је овај светац заштитник винове лозе и виноградарства, па тиме и вина, па га као свог патрона славе виноградари и гостионичари.

[уреди] Референце

  1. ^ Мирјана Кандић, 2003.
  2. ^ Мирјана Кандић, 2003.
  3. ^ Мирјана Кандић, 2003.
  4. ^ Мирјана Кандић, 2003.
  5. ^ Мирјана Кандић, 2003.

[уреди] Литература

  • Мирјана Кандић: Свети мученик Трифун, Српске славе и обичаји, 13. део, Смедеревска седмица бр. 246, 14.2.2003. [1]
  • Ђорђе Рандељ: Светачник: славе и верски обичаји код Срба, Љубитељи књиге, Нови Сад, 2006.
  • Милан Вуковић: Народни обичаји, веровања и пословице код Срба, Београд, 1985.
п  р  у
Српски народни празници
јануар: 1. Нова година, 5. Туциндан, 6. Бадњи дан, 7. Божић, 9. Стевањдан, 14. Васиљевдан, 19. Богојављење, 20. Јовањдан, 27. Савиндан
фебруар: 14. Тривундан, 15. Сретење
март: 22. Младенци
ускршњи празници*: Врбица, Цвети, Велики четвртак, Велики петак, Ускрс, Спасовдан, Тројице
април: 7. Благовести
мај: 6. Ђурђевдан, 8. Марковдан, 14. Јеремијин дан
јун: 28. Видовдан
јул: 7. Ивањдан, 12. Петровдан, Павловдан
август: 2. Илиндан, 9. Свети Пантелија, 15. Стевањдан, 19. Преображење, 28. Велика Госпојина
септембар: 11. Усечење, 21. Мала Госпојина, 27. Крстовдан
октобар: 12. Михољдан, 19. Томиндан, 20. Срђевдан, 27. Света Петка, 31. Лучиндан
новембар: 8. Митровдан, 14. Врачеви, 16. Ђурђиц, 21. Аранђеловдан, 24. Мратиндан
децембар: 4. Ваведење, 19. Никољдан
покретни: Детињци, Материце, Оци (или Очеви)