Српски народни календар
Српски народни календар представља скуп мање-више неписаних правила којих се српски народ вековима придржавао, паралелно са црквеним правилима. Народни календар се базира на црквеном календару Српске православне цркве али се од њега и доста разликује у томе што је изменио имена празника, дао им своја специфична обележја, месеце назвао старословенским именима или именима празника старословенске митологије, и дао им своја тумачења и начине израчунавања.
Садржај |
[уреди] Народни празници
Српски народ је, поред званичних црквених празника, развио читав систем веровања и обичаја везаних за одређене празнике и дао им своје специфично обележје. Током стварања тих обичаја, био је инспирисан званичним црквеним правилима и тумачењима али је често и одступао од њих, и у мањој или већој мери, мењао их и прилагођавао својим старим веровањима и традицији.
| Ускршњи празници: | Врбица, Цвети, Велики четвртак, Велики петак, Ускрс, Спасовдан, Тројице |
[уреди] Називи месеци
Називи месеци који се користе или су се користили код Срба [1]:
| Латински | Према СПЦ | Словено-српски | Српски народни | |
|---|---|---|---|---|
| 1. | Јануар | Богојављенски | Сечењ | Коложег |
| 2. | Фебруар | Сретењски | Љути | Сечко |
| 3. | Март | Благовештенски | Сухи | Дерикожа |
| 4. | Април | Ђурђевски | Березозол | Лежитрава |
| 5. | Мај | Царски | Травен | Цветањ |
| 6. | Јун | Петровски | Изок | Трешњар |
| 7. | Јул | Илински | Червен | Жетвар |
| 8. | Август | Госпођински | Зарев | Гумник |
| 9. | Септембар | Михољски | Рујен | Гроздобер |
| 10. | Октобар | Митровски | Листопад | Шумопад |
| 11. | Новембар | Мратињски | Груден | Студен |
| 12. | Децембар | Божићни | Студен | Коледар |
[уреди] Народно одређивање датума празника
Народ има своја неписана правила по којима израчунава када је који празник.
Одређивање датума празника [2]:
- Мали Божић, или Васиљевдан, је седам дана после Божића, и пада на исти дан када је и Божић;
- Свети Сава је три недеље после Божића;
- Свети Трифун пада у половини шесте недеље после Божића;
- Спасовдан пада у шести четвртак после Великог Четвртка;
- Духови падају у осму недељу после Ускрса;
- Ивањдан је на пола године после Божића;
- Од Петровдана до Илиндана три недеље;
- Од Илиндана до Велике госпојине 27 дана;
- Од Велике госпојине до Мале госпојине три недеље;
- Од Мале Госпојине до Михољдана три недеље;
- Од Михољдана до Лучиндана три недеље;
- Од Лучиндана до Аранђеловдана три недеље;
- Од Аранђеловдана до Божићних поклада седам дана;
- Од Поклада до Никољдана три недеље;
- Од Никољдана до Божића 19 дана.
- Ваведење пада у седми дана божићњег поста.
- Којег дана у недељи се слави Аранђеловдан, тог дана су и Никољдан и Стевањдан.
[уреди] Референце
- ^ Народни називи за месеце у години, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Милан Т. Вуковић, 1985.
[уреди] Литература
- Драган Јацановић: Српско календарско знање у епским народним песмама
- Народни називи за месеце у години
- Јарослав Францисти: Календар и мерење времена, НИШРО Дневник, Нови Сад, 1982.
- Милан Т. Вуковић: Народни обичаји, веровања и пословице код Срба, Београд, 1985.
- Драгомир Антонић: Црквени и народни називи светитеља
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||