Српски народни календар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Info non-talk.svg Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.

То подразумева уклапање потпунијег и тачнијег садржаја, уклањање сувишног и неодговарајућег текста, додавање референци и слична уређивања, како би се добио квалитетан и енциклопедијски чланак.

Чланак је означен овим шаблоном дана.месеца.године. и не налази се ни у једној од постојећих категорија.
Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.


Српски народни календар представља скуп мање-више неписаних правила којих се српски народ вековима придржавао, паралелно са црквеним правилима. Народни календар се базира на црквеном календару Српске православне цркве али се од њега и доста разликује: по именима празника, којима је дао своја специфична обележја, месеце назвао старословенским именима или именима празника старословенске митологије, и дао им своја тумачења и начине израчунавања.

Године се у народном календару броје године 5508. п.н.е. Верује се да је то године Великог потопа, односно, новог стварања света.

Српски народни календар je био званични календар средњовековних српских држава од 1119. године када га је у црквени кодекс унео Свети Сава, па све до 19. века. По њему су писане повеље, закони, одлуке, облигације.

Своје порекло овај календар води из периода винчанске културе, још од 6. века п. н. е.. Најстарији запис о српском календару јесте надгробни споменик из 6. века. На споменику цару Лазару, деспота Стефана Лазаревића, стоји да се Косовска битка одржала 6897. године.

По српском календару, година дели на лето и зиму. Лето почиње на Ђурђевдан, 6. маја, а зима на Митровдан, 8. новембра.

Посебно значајно је и Преображење, 19. август. када се по старом веровању "мењају гора и вода".

Народни празници[уреди]

Српски народ је, поред званичних црквених празника, развио читав систем веровања и обичаја везаних за одређене празнике и дао им своје специфично обележје. Током стварања тих обичаја, био је инспирисан званичним црквеним правилима и тумачењима али је често и одступао од њих, и у мањој или већој мери, мењао их и прилагођавао својим старим веровањима и традицији.

Јануар: 2. Кокошији Божић, 5. Туциндан, 6. Бадњи дан, 7. Божић, 7.—19. Некрштены дани, 9. Стевањдан, 14. Васиљевдан, 18. Крстовдан, 19. Богојављење, 20. Јовањдан, 27. Савиндан, 29. Верижњаци, 31. Чумин дан
Фебруар: 12. Три јерарха, 14. Тривундан, 15. Сретење, 24. Власовдан, Теодорова субота
Март: 14. Летник, 22. Младенци
Април: 7. Благовести
Мај: 6. Ђурђевдан, 8. Марковдан, 14. Јеремијиндан, 22. летњи Никола
Јун: 28. Видовдан
Јул: 7. Ивањдан, 12. Петровдан, 13. Павловдан, 26. летњи Гаврило, 28. Ћириловдан, 30. Огњена Марија
Август: 2. Илиндан, 4. Блага Марија, 8. Трнова Петка, 9. Пантелијевдан, 15. Стеван Ветровити, 19. Преображење, 28. Велика Госпојина
Септембар: 11. Усековање, 12. Лесендрован, 14. Црквена нова година, 21. Мала Госпојина, 27. Крстовдан јесењи
Октобар: 12. Михољдан, 19. Томиндан, 20. Срђевдан, 27. Петковача, 31. Лучиндан
Новембар: 8. Митровдан, 11. Аврамијевдан, 14. Врачеви, 16. Ђурђиц, 21. Аранђеловдан, 24. Мратиндан
Децембар: 4. Ваведење, 9. Алимпијевдан, 13. Мечкин дан, 18. Савица, 19. Никољдан, Детињци, Материце, Оци (или Очеви)


Ускршњи празници: Врбица, Цвети, Велики четвртак, Велики петак, Ускрс, Спасовдан, Тројице

Називи месеци[уреди]

Називи месеци који се користе или су се користили код Срба [1]:

Латински Према СПЦ Словено-српски Српски народни
1. Јануар Богојављенски Сечењ Коложег
2. Фебруар Сретењски Љути Сечко
3. Март Благовештенски Сухи Дерикожа
4. Април Ђурђевски Березозол Лежитрава
5. Мај Царски Травен Цветањ
6. Јун Петровски Изок Трешњар
7. Јул Илински Червен Жетвар
8. Август Госпођински Зарев Гумник
9. Септембар Михољски Рујен Гроздобер
10. Октобар Митровски Листопад Шумопад
11. Новембар Мратињски Груден Студен
12. Децембар Божићни Студен Коледар

Народно одређивање датума празника[уреди]

Народ има своја неписана правила по којима израчунава када је који празник.

Одређивање датума празника [2]:

  • Мали Божић, или Васиљевдан, је седам дана после Божића, и пада на исти дан када је и Божић;
  • Свети Сава је три недеље после Божића;
  • Свети Трифун пада у половини шесте недеље после Божића;
  • Спасовдан пада у шести четвртак после Великог Четвртка;
  • Духови падају у осму недељу после Ускрса;
  • Ивањдан је на пола године после Божића;
  • Од Петровдана до Илиндана три недеље;
  • Од Илиндана до Велике госпојине 27 дана;
  • Од Велике госпојине до Мале госпојине три недеље;
  • Од Мале Госпојине до Михољдана три недеље;
  • Од Михољдана до Лучиндана три недеље;
  • Од Лучиндана до Аранђеловдана три недеље;
  • Од Аранђеловдана до Божићних поклада седам дана;
  • Од Поклада до Никољдана три недеље;
  • Од Никољдана до Божића 19 дана.
  • Ваведење пада у седми дана божићњег поста.
  • Којег дана у недељи се слави Аранђеловдан, тог дана су и Никољдан и Стевањдан.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Народни називи за месеце у години, Приступљено 25. 4. 2013.
  2. Милан Т. Вуковић, 1985.

Литература[уреди]