Аранђеловдан
| Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.
|
Још од давнина људи су празновали анђеле, јер по Старом завету, када су људи одступили од Бога, почели су се клањати створењима Божијим, стварајући од њих идоле и приносећи им жртве.
Пагани су их називали боговима и створитељима свега видљивог и невидљивог. То је било веома распрострањено за време светих апостола. Четири до пет година пре Првог Васељенског сабора на Лаодикијском помесном Сабору светих отаца, проклето је такво поштовање анђела и предато анатеми, те је по 35. Правилу уведено као благочестиво и правилно поштовање и празновање светих анђела, као служитеља Божијих и хранитеља рода људског. Одређено је да то буде у новембру, јер је новембар девети месец, после марта, када је створен свет, због девет анђелских чинова који су најпре створени.
Девет анђелских чинова описао је ученик Светог апостола Павла, Свети Дионисије Аеропагит у својој књизи "О небеској јерархији" и они су следећи:
- шестокрили серафими,
- многоочити херувими,
- богоносни престоли,
- господства,
- силе,
- власти,
- начала,
- архангели и
- ангели.
У тој строгој анђелској хијерархији, где влада савршена једнодушност у послушности нижих чинова вишим, за војводу је изабран Арханђел Михаило, јер је својим деловањем спасао многе анђеле отпале од Бога, које је Луцифер повукао са собом у пропаст. Сваки народ има свог ангела хранитеља, заправо, сваки хришћанин има свог ангела хранитеља и чувара, те стога морамо имати на уму да, шта год чинимо или мислимо, јавно или тајно, то чинимо у присуству свог ангела. А на дан Страшног Суда сабраће се огромно мноштво ангела небесних око престола Христова и објавиће се дела, речи и мисли сваког од нас, а тада нека нас Бог помилује и нека нас спасе молитвама Својим, свети Архистратиг Михаил и бестелесне небесне силе.
Арханђел Михаило је представљен како у својој десној руци држи копље којим попире Луцифера, а у левој палмову гранчицу. Он се сматра чуварем вере православне и борцем против јереси.
[уреди] Спољашње везе
|
|
|
|---|---|
| јануар: | 1. Нова година, 5. Туциндан, 6. Бадњи дан, 7. Божић, 9. Стевањдан, 14. Српска Нова година, 19. Богојављење, 20. Јовањдан, 27. Савиндан |
| фебруар: | 14. Тривундан, 15. Сретење, 24. Власовдан |
| март: | 22. Младенци |
| васкршњи празници*: | Врбица, Цвети, Велики четвртак, Велики петак, Ускрс, Спасовдан, Духови, Сви свети (Пресвета) |
| април: | 7. Благовести |
| мај: | 1. Уранак, 6. Ђурђевдан, 8. Марковдан, 14. Јеремијин дан |
| јун: | 28. Видовдан |
| јул: | 7. Ивањдан, 12. Петровдан, Павловдан |
| август: | 2. Илиндан, 9. Свети Пантелија, 15. Стевањдан, 19. Преображење, 28. Велика Госпојина |
| септембар: | 11. Усековање, 21. Мала Госпојина, 27. Крстовдан |
| октобар: | 12. Михољдан, 19. Томиндан, 20. Срђевдан, 27. Петковдан, 31. Лучиндан |
| новембар: | 8. Митровдан, 14. Врачеви, 16. Ђурђиц, 21. Аранђеловдан, 24. Мратиндан |
| децембар: | 4. Ваведење, 19. Никољдан |
| покретни: | Детињци, Материце, Оци (или Очеви) |