Пинакотека

Из Википедије, слободне енциклопедије

Пинакотека био (израз из грчког, Pinacoteca, Pinacotheca) је у прво време назив за вотивне (поклоњене) слике у крилу Пропилеји на Акропољу. Од ренесансе се израз употребљава за обележавање јавне галерије слика.

Зграда галерије Уфици

Познате пинакотеке[уреди]

Стара пинакотека у Минхену[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Стара пинакотека

Музеј Стара пинакотека пројектовао је архитекта Лео фон Кленце године 18261836. по иницијативи баварског краља Лудвига I. Музеј је требао да постане галерија са значајном уметничком збирком коју је у Баварској сакупила позната породица владарског рода Вителсбаха. Из дела колекције најзначајнији су Албрехт Алтдорфер и његова слика Битка код Иса која је у галерији све до данашњих дана.

Уфици у Фиренци[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Уфици

Галерија у Фиренци представља највећу ренесансну пинакотеку а зграда је требала да буде седиште тринајст магистратура у фиренци, који су били поверени управи фирентинске републике. Косимо I де Медичи је 1561. године одлучио да ће Уфици бити у близини Палате дела Сињоре да би могао боље да је контролише.

Гелерија дел академија у Венецији[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Гелерија дел академија

Галерија у Венецији поседује најзначајнију збирку венецијанског сликарства од 14. века до 18. века. У 19. веку морала је Аустрија да се одрекне свога полажаја на Апенинском полуострву и Венеције које је после хиљадугодишње аутономије постала део Италијанске краљевине створене од стране Наполеона Бонапарте. У то доба уметнички предмети који нису били продати или се нису изгубили били су сакупљени у „Академији“ са дидактичким циљевима.

Пинакотека ди Брера у Милану[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Пинакотека ди Брера

У касно барокној палати налази се збирка ренесансне уметности, нарочито из Венеције. Пинакотека је нестала за време владавије Наполеона Бонапарте по угледу на париски Лувр. Ту је сакупљен велики број фресака из 14. до 16. века, као и олтарске слике великих димензија. Године 1803. ова пинакотека је постала део Академије лепих уметности.

Национална галерија у Лондону[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Национална галерија у Лондону

Галерију су у 19. веку основали колекционари и трговци за разлику од Лувра и на иницијативу Роберта Банкса Џенкинсона (Robert Banks Jenkinson) који је желео да сакупи дела сликарских школа и понуди их јавности и који је 1824. године купио уметничку збирку од оснивачке банке трговца Џона Јулија Ангерштајна (John Julio Angerstein) и његове Лојдове банке и тако је била ова галерија премештена на данашње место на Трафалгар скверу (Trafalgar Square). Улаз је од 1838. године бесплатан.

Литература[уреди]

  • W. Ehrlich: Die griechische Tafelmalerei und die Entstehung der Pinakothek. In: Altertum 23 (1977), S. 110-119
  • Christoph Höcker: Metzler Lexikon antiker Architektur. 2. Aufl. Metzler, Stuttgart 2008. ISBN 978-3-476-02294-3. S. 196

Спољашње везе[уреди]