Плави кит

Из Википедије, слободне енциклопедије
Плави кит
Bluewhale877.jpg
Величина плавог кита у односу на човека и делфина
Величина плавог кита у односу на човека и делфина
Статус угрожености:
Status iucn2.3 EN sr.svg
Угрожени таксон (IUCN 2.3)[1]
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Mammalia
ред: Cetacea
подред: Mysticeti
породица: Balaenopteridae
род: Balaenoptera
Биномијална номенклатура
Balaenoptera musculus
(Linnaeus, 1758)
Ареал плавог кита
Ареал плавог кита
Екологија таксона

Плави кит (лат. Balaenoptera musculus) је морски сисар који припада подреду китова плочана (Mysticeti). То је највећа животиња која је икад живела на Земљи - дугачка је до 33 метра и тежи до 150 и више тона.[2][3]

Плавих китова је било у великом броју у скоро свим океанима широм света до почетка двадесетог века. Четрдесет година прошлог века људи су их ловили скоро до истребљења. 2002. године је процењено да је било од 5.000 до 12.000 плавих китова у свету.[4] Пре почетка ловљења, највећа популација ових китова од 239.000 јединки је живела око Антарктика[5], али данас живи много мања концентрација од тек 2.000 у североисточном Пацифику, Антарктичком и Индијском океану. Постоје још две групе у северном Атлантику и још најмање две на Јужној Хемисфери.

Еволуција и таксономија[уреди]

Плави китови припадају породици Balaenopteridae, породици у коју још спадају грбави кит, перајасти кит и сардински кит. Верује се да се ова породица разишла од осталих породица подреда Mysticeti давно, још на половини олигоцена. Плави кит је сврстан као једна од седам врста китова рода Balaenoptera; међутим, анализа ДНК је указала да су плави китови у ближем сродству са грбавим и сивим китовима него са осталим китовима овог рода.

Посебан назив musculus је латинског порекла и може значити „мишићавост“, али такође може значити и „мали миш“.[6] Лине, који је дао име овој врсти 1758. године, знајући ово, желео је да на смешан начин да иронично „дупло“ значење (ово „дупло“ се односи на величину).[7]

Научници класификују ове китове у три подврсте: B. m. musculus која се састоји од северно-атлантских и јужно-пацифичких популација, B. m. intermedia коју сачињава популација из јужног океана и B. m. brevicauda (познат као и пигмејски плави кит) који живе у Индијском океану и јужном Пацифику.[8]

Изглед[уреди]

Плави кит има дуго, заоштрено тело. Просечна дужина тела им је око 26 метара, мада су примерци са стаништем на јужној половини Земље обично мало већи од оних на северној. Често достижу дужину и од 30 метара, а највећи забележени примерак измерен је 1922. године и био је дугачак 33,58 метара. Женке су у просеку веће за 6% од мужјака, а после сезоне храњења могу да теже и до 200 тона. Срце ове огромне животиње може тежити од 600 до 1000 килограма, док је пречник аорте 20 центиметара. Глава је равна и у облику слова U на којој се налази упадљива дебела ивица која се креће од отвора за дисање до врха горње усне. Предњи део усана је дебео и прекривен усима, налик на мекане зубе, којих има око 300 (свака дуга 1 метар) и који висе од горње вилице до унутрашњости уста. Леђно пераје је мало, видљиво само приликом зарањања кита у воду. Свака јединка има различит облик леђног пераја. Налази се отприлике на ¾ дужине тела. Када дише, кит испушта спектакуларан усправан стуб воде висине до 12, обично 9 m.

Величина[уреди]

Одрастао плави кит

Верује се да је плави кит највећа животиња која је икада живела на планети. Највећи познати диносаурус је био аргентиносаурус који је живео у мезозоичком периоду и тежио је 90 тона а био је дуг до 38 метара, Суперсаурус уз Бревипаропус и Сауропосејдон Протелес су били такође огромни, Сеизмосаурус је био дуг до 42 метра али највећи диносаур икада који је био биљојед имена Амфоцелис Фрагилис је био дуг до 60 метара а тежине од око 200 тона и он је истински кандидат за највећу животињу икада. По тежини је кандидат број 1. а по дужини, ако узмемо доказе о гигантским октоподима и лигњама од 80 метара онда и није. У енциклопедији Британика коју је за простор бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије 1986. штампала књижара Вук Стефановић Караџић уз помоћ Младинске књиге из Љубљане, у тому књиге назива : "Природа" налазимо податак да је највећи ухваћени Велики Плави Кит, Гранд Роквал био дуг чак 34,2 метра. Ипак ту требамо бити опрезни јер у истој књизи се за распон крила највећег типа Птеродактилуса икада пронађеног латинског имена : "Квецалкоатлус" наглашава да је био око 16 или 17 метара а данас се већина палаентолога слаже да тај распон није могао бити већи од 11 метара. Ипак та дужина од 34,2 метра је нека чињеница о којој се може расправљати. Најдужи китови икада измерени су биле две женке од по 33.6 и 33.3 метара. Међутим, најдужи кит измерен од стране научника из америчке Националне лабораторије за морске сисаре је био дуг 29.9 метара - отприлике исте дужине као авион Боинг 737. Језик плавог кита је величине слона и 50-ак људи може да стане у његова уста. Али, димензије гркљана плавог кита су толико мале да не може да прогута објекат шири од лопте за плажу. Срце је величине омањег аутомобила и највеће је од свих осталих животиња. Људска беба би могла да се увуче у аорту плавог кита која има 23 cm у пречнику. Током првих седам месеци живота, младунче плавог кита попије око 400 литара млека сваког дана. На свака 24 часа, младунчад се угоје око 90 килограма. На самом рођењу теже и до 2700 kg, колика је тежина одраслог нилског коња. Животиње дуге до 27 метара су тешке између 150 до 170 тона. Најтежи кит је била женка која је тежила 177 тона.

Животни циклус[уреди]

Парење почиње касно у јесен и траје до касно у зиму. Мало је познато о парењу и размножавању. Женке рађају на почетку зиме на сваке две до три године после трудноће која траје 10-12 месеци. Младунче тежи око 2.5 тоне и дуго је 7 метара. Док младо сиса, мајка није у могућности да се храни. Када престане да сиса, после шест месеци, младунче удвостручује своју дужину. Полна зрелост мужјака достиже се са 8-10 година, када су они већ дугачки око 20 метара. Женке су полно зреле већ са пет година, када су дугачке 21 метар.

Научници процењују да плави китови могу да поживе најмање 80 година. Међутим, најдуговечнија јединка која је била праћена (1998. година) је доживела 30-40 година. Живела је североисточном Пацифику. Једини природни непријатељ плавих китова је кит убица.[9] Истраживања показују да чак 25% популације одраслих плавих китова имају ожиљке од напада китова убица. Стопа смртности од таквих напада је непозната.

Веома су ретки случајеви насукавања плавих китова. Међутим, ако до насукавања ипак дође, оно постане врло брзо јавни догађај. 1920. године, пронађен је плави кит насукан код острва Левис у Шкотској. Био је погођен у главу од стране китоловаца, али харпун није успео да експлодира.

Популација и данашња распрострањеност[уреди]

Плави кит и у позадини Азорска острва

Откако је лов на китове забрањен, није установљено да ли је светска популација плавих китова стабилна или је у порасту. На Антарктику, процењује се да се за 7,3 % повећава бројност популације сваке године. Претпоставља да су исландске и калифорнијске популације такође у порасту. Бројност целокупне светске популације плавих китова се процењује на између 5000 и 12.000 јединки (2002. године), међутим постоји велика неизвесност у проценама у многим областима. Према IUCN црвеној листи, плави кит је угрожена врста, и то је био откада је та листа први пут састављена.

Највећа позната популација се налази у североисточном Пацифику (од Аљаске до Коста Рике) и броји око 2.000 плавих китова. Најчешће су виђени лети око Калифорније. Понекад се ова популација протеже преко северозападног Пацифика; забележени су ретки сусрети на простору између Камчатке и крајњих северних делова Јапана.

Укупна популација северноатлантских плавих китова је између 600 и 1500.

Занимљивости[уреди]

  • Плави кит је дужи од 5 слонова поређаних у низу и 6 пута је тежи од њих.
  • Плаве китове је први пут открио 1692. године Роберт Сибалд (1641—1722), шкотски лекар и антиквар.
  • Глас плавог кита најгласнији је звук забележен у животињском свету. Може да се чује на удаљености и до 1600 километара.

Референце[уреди]

  1. ^ Cetacean Specialist Group (1996). Balaenoptera musculus. 2006 IUCN црвена листа угрожених врста. IUCN 2006. Добављено: 11 May 2006. Database entry includes a lengthy justification of why this species is endangered
  2. ^ „Animal Records“. Smithsonian National Zoological Park Приступљено 29. 5. 2007.. 
  3. ^ „What is the biggest animal ever to exist on Earth?“. How Stuff Works Приступљено 29. 5. 2007.. 
  4. ^ „Assessment and Update Status Report on the Blue Whale Balaenoptera musculus. Committee on the Status of Endangered Wildlife in Canada. 2002 Приступљено 19. 4. 2007.. 
  5. ^ T.A. Branch, K. Matsuoka and T. Miyashita (2004). „Evidence for increases in Antarctic blue whales based on Bayesian modelling“. Marine Mammal Science 20: 726-754. 
  6. ^ Simpson, D.P. (1979). Cassell's Latin Dictionary (5 ed.). London: Cassell Ltd.. стр. 883. ISBN 978-0-304-52257-6. 
  7. ^ „Blue Whale Fact Sheet“. New York State Department of Environmental Conservation Приступљено 29. 6. 2007.. 
  8. ^ Ichihara T. (1966). The pygmy blue whale B. m. brevicauda, a new subspecies from the Antarctic in Whales, dolphins and porpoises Page(s) 79-113.
  9. ^ J. Calambokidis, G. H. Steiger, J. C. Cubbage, K. C. Balcomb, C. Ewald, S. Kruse, R. Wells and R. Sears (1990). „Sightings and movements of blue whales off central California from 1986–88 from photo-identification of individuals“. Rep. Whal. Comm. 12: 343-348. 

Литература[уреди]

  • Simpson, D.P. (1979). Cassell's Latin Dictionary (5 ed.). London: Cassell Ltd.. стр. 883. ISBN 978-0-304-52257-6. 

Спољашње везе[уреди]