Посланица Филимону

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нови завет



Ова кутијица: погледај  разговор  уреди
фрагмент Посланице Филимону

Посланица Филимону је једна од књига Новог завета и Библије. Свети Павле је ову посланицу написао Филимону, хршћанину Колошанину. Посланица је најважнији рани хришћански текст о праштању. Посланица са једне стране изражава Павлову отменост и меко очинско срце према свима, а са друге страна осветљава став хришћанства према питању ропства. Најкраћа је од свих Павлових посланица, има 335 речи у оригиналу на грчком језику. Библијска скраћеница је Фил.

Посланицу су цитирали британски и амерички борци за укидање ропства, а Ернаст Ренан назива посланицу бисером ранохришћанске књижевности.

Садржај[уреди]

Свети Павле, који је тада био у затвору (вероватно у Риму или Ефесу) пише пријатељу Филимону, жени Апији и службенику Архипу. Филимон је добростојећи хршћанин у чијој кући се одржавају сусрети верника ране хршћанске заједнице Колошана. Власник је и робова, један од којих је и Онезим. Он је раздвојен од Филимона и није му више од користи. Св. Павле се сусрео с Онезимом, који је преко њега постао хршћанин и по њему шаље посланицу Филимону у којој га моли, да опрости Онезиму, помири се с њиме и прима га као љубљеног брата, а не више као роба. „Ако ли ти у чему скриви, или је дужан, то на мене запиши. Ја Павле написах руком својом, ја ћу платити: да ти не речем да си и сам себе мени дужан.“ (Фил 1, 18-19).

Верује се, да је Филимон примио писмо и послушао св. Павла примивши Онезима као брата, а не више као роба. Онезим је касније постао бискуп у Ефесу, мученик и светац.

Спољашње везе[уреди]

Викизворник
Викизворник има изворни текст повезан с овим чланком: