Право и правда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Право и правда
Prawo i Sprawiedliwość
Лидер Јарослав Качињски
Основана 13. јун 2001.
Седиште Варшава
Држава Застава Пољске Пољска
Број чланова (2010) 22.000
Идеологија национални конзервативизам,[1][2]
социјални конзервативизам,[2]
национални клерикализам[3]
Политичка позиција десни центар,[4][5][6] десница
Сејм
138 / 460
Сенат
30 / 100
Европски парламент
6 / 51
Европска странка Европски конзервативци и реформисти
Боје плава
интернет страница

Право и правда (пољ. Prawo i Sprawiedliwość, скраћено PiS) - је политичка партија у Пољској. У суду је регистрована 13. јуна 2001. године. Ово је партија десног центра. Лидер партије је Јарослав Качињски.

Политички програм[уреди]

Ова партија се залаже за већа права жртвама кривичних дела и пооштравање казни преступницима, посебно за преступе који угрожавају нечиј живот, здравље и имање.

Подржава стварање Антикорупцијске канцеларије и објављивање имовинских карти политичара у јавности. Партија подржава прикључење Европској унији, а по политичким убеђењима је проамеричка.

Партија се пртиви: легализацији еутаназије, побачаја, регистрацији хомосексуалних бракова, као и легализацији тзв. „лаких дрога“.

Право и правда се залаже за: поновно увођење смртне казне, задржавање бесплатног школовања у основним, средњим и вишим државним школама, бесплатну здравствену службу, лустрацију политичких иметака, као и објављивање назива свих тајних агената специјалних служби у Пољској за време комунизма.

Економски програм[уреди]

У економском погледу партија има програм који се може окарактерисати као леви центар, Залаже се за социјалну сигурност, и интервенцију државе у оквиру тржишне економије.

Политички резултати[уреди]

PiS w okregach Barry Kent.png

На парламентарним изборима у Пољској, одржаним 21. октобра 2007. године Право и правда је освојила 32,11% гласова што је партији донело 166 посланичких места у Сејму.

На изборима за Европски парламент 13. јуна 2004, године ПиС је добио 12,67% гласова и освојио 7 мандата у Европском парламенту.

У првом кругу избора за председника Републике 9. октобра 2005. године, за Леха Качињског је гласало 4.947.927 гласача (33,10%). Са овим резултатом Качињски се нашао на другом месту. У другом кругу избора од 23. октобра Лех Качињски је победио и постао нови председник Пољске.

Извори[уреди]

  1. ^ Hloušek, Vít; Kopeček, Lubomír (2010). Origin, Ideology and Transformation of Political Parties: East-Central and Western Europe Compared. Ashgate. стр. 196-. 
  2. ^ а б Nodsieck, Wolfram. Poland Приступљено 22. 5. 2013.. 
  3. ^ Ramet, Sabrina P. (2010). Central and Southeast European Politics Since 1989. Cambridge University Press. стр. 80 Приступљено 22. 5. 2013.. 
  4. ^ Easton, Adam (7. 10. 2011.). „Poland heads into close-fought election“. BBC News Приступљено 5. 6. 2012.. 
  5. ^ „Poland's crumbling government“. The Economist. 25. 9. 2006. Приступљено 22. 5. 2013.. 
  6. ^ „Law and Justice“. Encyclopædia Britannica Online. Encyclopædia Britannica Приступљено 22. 5. 2013.. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Право и правда

Литература[уреди]

  • Ramet, Sabrina P. (2010). Central and Southeast European Politics Since 1989. Cambridge University Press. стр. 80 Приступљено 22. 5. 2013.. 
  • Hloušek, Vít; Kopeček, Lubomír (2010). Origin, Ideology and Transformation of Political Parties: East-Central and Western Europe Compared. Ashgate. стр. 196-.