Предлози

Овом чланку или једном његовом делу је потребно сређивање. Чланак је означен овим шаблоном 00.00.0000. и налази се у категорији Књижевност. Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Предлози су помоћне речи које служе за означавање односа појединих падежних облика самосталних речи према другим у реченици и за ближе одређивање тог односа.

Предлози показују односе између предмета и појава. Стоје испред именица и личних заменица које се налазе у одређеном падежу.

Могу да означавају просторне, временске, узрочне и разне друге односе.

По значењу своме предлози се слажу с облицима речи уз које стоје, и они показују однос тих речи према другим речима у реченици. Тај однос може бити врло разнолик. Најчешће је то:

а) просторан однос — однос по месту: Седи пред капијом. — Вије се над хучном реком. — Пођоше к њима. — Она живи у касаби. — Силази с брда. — Глас из куће. — Језера под планином. — Деца на ули-ци. — Ливада поред реке. — Сушта се низ брдо. — Стоји крај врата, итд.;

б) однос по времену: Иде кући за време распуста. — Изгуби се у мрклу ноћ. Враћа се с пролећа. — Одлази под зиму. — Жању у лето. — Ope се с јесени. — Буди се у зору. — Шетње пред вече. — Сврши посао за дана. — Неће за живота. Враћа се у јануару;

в) однос узрока, поређења, начина, заједнице, циља, намене и сл.: С ког си млада срећу изгубила | ил' са себе, ил' са своје мајке, | ил' са свога старог родитеља? Све пуца од хладноће. — Од јада га заболела глава. Неће да каже из обазривости према старијима. — За-савица се не може газити због блатњавог дна. — Дуже је море од поља, слађи је шећер од меда. — Шире небо од мора сињега, брже очи од коња витеза. — С великим одушевљењем приступа свакоме послу. — Нећу служит' на срамоту Турке. — Дуго су шетали под руку. С њима су учили школу. — Поздравио се са свима, па је сео. — Причекај док се објасним с Османом. — Ради за-штите од насилника склапали су побратимства. — Свратио је по своје ствари. — Кад не казах за те хитре ноге,... и не казах за јуначке руке,... ја не казах за варљиве очи. — Беру и суше липов чај за рањене другове, итд.

Неколико предлога, као: више, ниже, близу, у исто време су и прилози; и само према њиховој служби одређујемо када их можемо убројити у једну, а када у другу врсту речи. Кад ове речи стоје уз неки облик именице или заменице, оне су предлози (Више главе копље пободено. — Ниже куће је овећа башта. — Он станује близу вас); а кад одређују глаголе, онда су, дакако, прилози (Попели су се више. — Спустите греду ниже. — Он станује близу). Сем тога, неколико предлога се употребљавају прилошки и као речце. To су предлози: осим, до, место и можда још који, нпр.: У целоме селу нико није остао осим једна деведесето-годишња баба (овде је предлог осим употребљен са значењем речи за изузимање: једино, само). — To нико не може пронаћи до ти (тј. једино ти). — Гонили су их до на границу (до — управо, чак). — Наоружали су се најпре вилама, грабуљама и косама место ватреним оружјем (место — а не). 171. Предлози се, како видимо, употребљавају уз облике појединих имена, али се они могу употребити и уз прилоге за време: лани, зимус, летос, јесенас, ономадне, синоћ, јутрос, јуче, данас и сл. (Чекам овде од ономадне, од синоћ до јутрос. — Од лани није био код своје куће), а и уз понеке реченице (Ништа друго и не зна сем да чини замерке другима. — Уместо да призна своју грешку, он је приписује другима). О значењима појединих предлога с облицима имена и о њихову слагању говори се детаљније у одељку о синтакси падежа.

Однос предлога према другим речима у реченици

По свом значењу предлози се слажу са облицима речи уз које стоје и показују њихово однос према другим речима у реченици, а овај однос може бити:

• просторни (Седи пред кућом, Ливада поред реке...)
• према времену (Враћа се с пролећа, буди се у зору, шетња пред вече)
• узрок (Неће да каже из обазривости)
• циљ или намера (Ради заштите од грома..)
• поређење (Слађе је од меда)
• начин (С великим одушевљењем...)
• заједница (Поздравио се са свима)
• намена (Књиге су купљене за награде најбољим ђацима)

Предлози су: под, код, у, на, о, по, низ, уз, с(а), иза, од, до, пред, над, поред, између, после, пре, након, око, кроз, због, услед, из, ради, за, к(а), према...