Дакија Рипензис
| Дакија Рипензис Dacia Ripensis | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| крај 3. / почетак 4. века—почетак 7. века | |||||||||
 Дакија Рипензис и околне провинције, око 400. године | |||||||||
| Главни град | Рацијарија | ||||||||
| Регија | Југоисточна Европа | ||||||||
| Земља | Римско царство | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | Бивша покрајина | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | крај 3. / почетак 4. века | ||||||||
• Укинуто | почетак 7. века | ||||||||
| |||||||||
Дакија Рипензис (лат. Dacia Ripensis), односно Приобална или Прибрежна Дакија, била је римска провинција, која је настала крајем 3. века (или почетком 4. века), а постојала је све до почетка 7. века. Створена је административном поделом старије покрајине Дакије Аурелијане на две нoве провинције: Дакија Рипензис (северни део) и Дакија Медитеранеа (јужни део). У историографији постоје недоумице око тачног времена и начина поделе, тако да неки стручњаци сматрају да је поменута провинцијска реорганизација извршена већ за време владавине цара Диоклецијана (284—305), док се други опредељују за време владавине цара Константина I (306—337). Гравни град провинције била је Рацијарија (лат. Ratiaria, данашњи Арчар у Бугарској). Почетком 7. века, провинција је опустошена и уништена за у време најезде Авара и Словена.[1][2]
Историја[уреди | уреди извор]
Провинција је названа „приобалном” Дакијом због тога што се протезала дуж обале Дунава, за разлику од суседне „средоземне” Дакије, која се налазила дубље у унутрашњости. Приобална Дакија је обухватала северозападни део данашње Бугарске и ширу тимочку област у данашњој Србији, укључујући и град Феликс Ромулијана (Гамзиград).[1]
У склопу поделе позног Римског царства на веће управне области (дијецезе), провинција Дакија Рипензис је првобитно припадала дијецези Мезији, која је за време владавине цара Константина I (306–337) подељена на два дела, па су тако настале: дијецеза Дакија на северу и дијецеза Македонија на југу. Приликом те поделе, провинција Дакија Рипензис је ушла у састав дијецезе Дакије, која је припадала преторијанској префектури Илирик.[3]
.jpg)
За време владавине византијског цара Јустинијана I (527–565) створена је нова Архиепископија Јустинијана Прима, са центром у граду Јустинијана Прима (Царичин град код данашњег Лебана у Србији), а тој архиепископији је додељена помесна црквена јурисдикција над свим покрајинама дијецезе Дакије, укључујући и провинцију Приобалну Дакију.[4]
За време велике сеобе народа, током 4. и 5. века, у ову провинцију су у више наврата упадали Готи,[5] а током 6. века су је често нападали Словени и Авари, који су почетком 7. века уништили византијску власт у на ширем подручју, чиме је и ова провинција престала да постоји.[6]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Мирковић 1981, стр. 89-105.
- ^ Mócsy 2014, стр. 274.
- ^ Vasić 1995, стр. 327-335.
- ^ Turlej 2016, стр. 47-86.
- ^ Зечевић 2002.
- ^ Ковачевић 1981, стр. 109-124.
Литература[уреди | уреди извор]
- Bjelajac, Ljiljana (1995). „Late Roman Amphorae in the Danubian Region (Moesia Prima and Dacia Ripensis)”. The Age of Tetrarchs. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts. стр. 13—20.
- Vasić, Miloje (1995). „Moesia Prima and Dacia Ripensis in the Time of Valentinian I and Valens (364-378 A.D.)”. The Age of Tetrarchs. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts. стр. 327—335.
- Зечевић, Нада (2002). Византија и Готи на Балкану у IV и V веку. Београд: Византолошки институт САНУ.
- Zeiller, Jacques (1918). Les origines chrétiennes dans les provinces danubiennes de l'Empire romain. Paris: E. De Boccard.
- Ковачевић, Јован И. (1981). „Досељење Словена на Балканско полуострво”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 109—124.
- Мирковић, Мирослава (1981). „Централне балканске области у доба позног царства”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 89—105.
- Mócsy, András (2014) [1974]. Pannonia and Upper Moesia: A History of the Middle Danube Provinces of the Roman Empire. New York: Routledge.
- Острогорски, Георгије, ур. (1955). Византиски извори за историју народа Југославије. 1. Београд: Византолошки институт.
- Turlej, Stanisław (2016). Justiniana Prima: An Underestimated Aspect of Justinian’s Church Policy. Krakow: Jagiellonian University Press.
- Цвјетићанин, Татјана (2006). Касноантичка глеђосана керамика: Глеђосана керамика Прве Мезије, Приобалне Дакије, Средоземне Дакије и Дарданије. Београд: Народни музеј.
| Нормативна контрола: Географске |
|---|
