Пркос Ласињски
Пркос Ласињски | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Карловачка |
| Општина | Ласиња |
| Област | Кордун |
| Становништво | |
| — 2011. | 52 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 30′ 40″ С; 15° 48′ 43″ И / 45.51107° С; 15.81206° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 145 m |
  Пркос Ласињски Пркос Ласињски на карти Хрватске | |
 Пркос Ласињски Пркос Ласињски на карти Карловачке жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 47206 Ласиња |
| Позивни број | +385 47 |
Пркос Ласињски је насељено место у општини Ласиња, Карловачка жупанија, Република Хрватска.
Историја[уреди | уреди извор]
Пркос Ласињски се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Карловац.
Други светски рат[уреди | уреди извор]
Село Пркос је у Независној Држави Хрватској готово потпуно уништено. Усташе су 21. децембра 1941. године из Пркоса и Дугог Села Ласињског побиле 1.446 српских цивила — жена, деце и стараца. Села су спалили до темеља. Спомен костурница где почивају посмртни остаци жртава честа је мета проусташких вандала у данашњој Хрватској *[1].
Становништво[уреди | уреди извор]
Насеље је према попису становништва из 2011. године имало 52 становника.[1]
Број становника по пописима[уреди | уреди извор]
| Националност[2] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 38 | 142 | 176 | 214 | 288 | 285 | 235 | 570 | 435 | 435 | 403 | 363 | % | % | % |
- напомене:
Исказује се од 1890. До 1931. исказује се као део насеља. Подаци од 1857. до 1880. садржани су у насељу Бански Ковачевац. У 1890. и 1900. исказивано под именом Пркос, а од 1910. надаље под именом Пркос Ласињски. У 1991. смањено за део подручја насеља који је припојен насељу Ново Село Ласињско. За издвојени део садржи податке од 1890. до 1981.
Национални састав[уреди | уреди извор]
| Националност[2] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Хрвати | 24 (63,15%) | 3 (2,11%) | 4 (2,27%) | 3 (1,40%) | 0 |
| Срби | 12 (31,57%) | 131 (92,25%) | 164 (93,18%) | 211 (98,59%) | 288 (100%) |
| Југословени | 0 | 4 (2,81%) | 7 (3,97%) | 0 | 0 |
| остали и непознато | 2 (5,26%) | 4 (2,81%) | 1 (0,56%) | 0 | 0 |
| Укупно | 38 | 142 | 176 | 214 | 288 |
Извори[уреди | уреди извор]
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Референце[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
