Публикум календар нове уметности
Публикум календар нове уметности био je српски издавачко-мултимедијални пројекат у култури у периоду од 1993. до 2008. године. Главни елемент пројекта био је тематски осмишљен календар, праћен медијском акцијом и промоцијама, које су имале за циљ да успоставе интерактиван однос аутора и издавача са пубиликом.[1]
Настао са визијом да промовише чување културних вредности у условима ратног окружења, лимитираних ресурса и санкција УН према Југославији 90-тих година 20. века, био је заснован на високим критеријумима у избору уметника, врхунским стандардима у штампи и продукцији, као и на уређивачкој политици чија је мисија било улагање у уметничку сцену и културу Србије.[2][3]
Издавач, уредништво и аутори[уреди | уреди извор]
Издавач Публикум, који је уједно и штампао календар и аутори концепта пројекта чланови Уметничке групе ФИА – Нада Рајичић (Nada Ray), уредник и директор пројекта[4] и Ђорђе Милекић, креативни директор, били су одговорни за уређење и осмишљавање годишњих, тематских издања календара. Публикум је у врхунској штампи објавио радове више од сто домаћих и више десетина интернационалних аутора из области визуелних комуникација, фотографије, дизајна и уметности међу којима су: Славимир Стојановић, Горанка Матић, Владимир Перић Талент, Александар Кујучев, Станислав Шарп, Борут Вилд, Милета Продановић, Михаел Милуновић, Драган Папић, Драгољуб Замуровић, Јелена Трпковић, Игор Оршолић и интернационални аутори Мирко Илић, Пола Шер (Paula Scher),[5] Карлсонвилкер (Karlssonwilker), Андреа Дежо (Andrea Dezso), Луба Лукова (Luba Lukova) и многи други.[6][7]
Промоције и дистрибуција календара[уреди | уреди извор]
Публикум календар нове уметности је био штампан у тиражу од 2000 примерака годишње, који су додељивани институцијама и истакнутим појединцима из области културе, бизниса и медија, уметничким школама као и клијентима штампарије Публикум. Промоције Публикум календара су одржаване сваке године у различитим просторима међу којима су били београдски Музеј савремене уметности, Народни музеј, Павиљон Цвијета Зузорић, Скупштина града Београда, Галерија САНУ,[8] али и на неубичајеним локацијама као што су рушевине галерије Себастиан у центру Београда, забавни парк Адриа на Калемегдану, трг Безистан и студио Астакос у атомском склоништу.
Интернационална фаза и еволуција[уреди | уреди извор]
| „Публикум календар је био један од првих, у модерном смислу, трансмедијаланих пројеката, како би га данас дефинисали. Испољавање пројекта се дешавало око једног епицентра - тематски осмишљеног календара који је био централни елемент, око којег је орбитирао велики број различитих уметничких активности, које су преносиле понеки аспект кључне поруке.” |
| цитат Лазар Џамић |
Први интернационални Публикум календар под називом Антизид 2001 дизајнирао је југословенски дизајнер Мирко Илић, који живи и ради у Њујорку. Објављени су радови светских уметника као што су Кристо (Christo), Барбара Кругер (Barbara Kruger), Оливиеро Тоскани (Oliviero Toscani), Вим Вендерс (Wim Wendres), Давид Бирн (David Burn) и други. Календар је јавности представљен у директном националном преносу из ТВ студија 8 РТС у Кошутњаку, јануара 2001. године, а следећег дана је уживо на 3 каналу РТС одржан вишечасовни ТВ маратон, где је детаљно представљена историја Публикум календара од 1993. године.
Пројекат је постепено еволуирао тако да је од 2001. године поред ексклузивног зидног календара у посебном паковању, укључивао пратећу књигу, документарни филм, изложбу у центру Београда која је привукла десетине хиљада посетилаца, као и кампању која је укључивала билборде, огласе, радијске и телевизијске џинглове који су медији спонзорисали.
Од 2004. године Публикум календар нове уметности присутан је на културној сцени и у САД, путем изложби и презентација у њујоршким водећим галеријама и институцијама као што су Арт Директорс Клуб (Art Directors Club NYC), Оне Клуб (The One Club) , АИГА Национална галерија (AIGA Natinal Gallery), као и АИГА конференција у Денверу, затим Волфсониан музеј у Мајамију (Wolfsonian Museum).
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Промоција у Скупштини града Београда -
Промоција у галерији САНУ -
Промоција у студију РТС -
Промоција у Art Directors Club, Њујорк
-
Насловна страница „Ожичени човек XXOO” -
Насловна страница „Антизид”
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Deset godina Publikumovih kalendara: U slavu fotografije”. Vreme. Приступљено 25. 5. 2020.
- ^ С.Ч. "Омаж", репортажа са прве промоције Публикум календара, 25. јануар, 1993. Време, страна 63
- ^ Дора Мар, "Нова уметност и савремени живот", 15. март 1993, Време, страна 53
- ^ „Nada Ray”. Designed. Архивирано из оригинала 31. 05. 2013. г. Приступљено 25. 5. 2020.
- ^ „Predstavljen "Publikum kalendar 2007"”. Mondo. Приступљено 25. 5. 2020.
- ^ М.Ч.М. "Живот у покрету", Политика Експрес, страна 22, 20. јануар 1995
- ^ Саво Поповић, "Календар као одраз живота", Борба 16. април, 1996. страна 17
- ^ „"Publikum kalendar" do 10. decembra u Galeriji SANU”. Blic. Приступљено 25. 5. 2020.
Литература[уреди | уреди извор]
- Liz McQuiston, Graphic Agitation 2; Издавач: Phaidon Press, 2004; Публикум календар од 112 до 113 стране; укупно 240 страна;
- Монографија „Календари нове уметности и савременог живота: Првих X година”; издавач Публикум, 1993. Аутори: Ђорђе Милекић и Нада Рајичић; стране 203;
- “Step inside Design” magazin, Volume 22 number 6, 2006. Izdavač: Dynamic Graphics Group; Clanak: Made in Serbia: Publikum Calendars of New Art, stranice: 46 -53;
- One. A Magazine; Novembar 2004; Izdavač: The One Club; Članak: Creating Something out of Nothing; stranice: 44-49
- Steven Heller, Mirko Ilić, Icons of Graphic Design, Themes&Hudson, prvo izdanje 2001, drugo izdanje 2008.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Creativity. The Power to Connect”. Serbia:ReLOADED. Приступљено 25. 5. 2020.(језик: енглески)
