Пчелињи восак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Воштано саће

Пчелињи восак је нус-производ пчела радилица које га стварају лучењем воштаних жлезда како би направиле саће. Те воштане жлезде су трансформисане хипердермалне ћелије хитинског омотача и налазе се по четири пара на централној страни тела. Споља су покривене глатком прозирном кутикулом (тзв. огледалима).

За лучење воска пчелама је потребан мед и поленов прах. Восак се из воштаних жлезда испушта у облику танког секрета и у додиру са ваздухом стврдњава у облику ситних и прозирних плочица. Пчеле изграђују саће тако што жваћу воштане плочице и мешају их са пљувачком, па их дограђују у основе у облику шестоугаоних ћелија. Боја воска је беле преко жуте до жуто мрке, што зависи од обојених материја које прелазе из поленових зрнаца у восак. Восак је тврд, нешто жилав, непровидан, пријатног мириса, а гњечењем постаје пластичан, не раствара се у води, али се лако раствара у етеру, бензину, хлороформу и сл. Једно јако пчелиње друштво може да у току године произведе 5-7 kg воска максимално.

Хемијски састав[уреди]

По хемијском саставу, пчелињи восак се састоји од мешавине разних једињења: масних киселина, етера виших алкохола и угљених хидрата са високом молекуларном тежином. Специфична тежина воска на температури од +15°C је 0,956 - 0,969, он се лако топи на температури од 56-64°C и мирише на мед биљака од којих је сакупљен, а дужим стајањем мирис ишчезава.

Восак у прошлости[уреди]

У давна времена восак се употребљавао у медицини за справљење мелена и воскових боја. Стари грчки историчар Херодот оставио је податак о балсамовању лешева воском. На првом Васељенском црквеном сабору 325. године у Никеји донето је правило да се од чистог воска праве свеће за верске обреде како би се "као шртве паљенице приносиле живом Богу за захваљивање за све савршене дарове које смо од њега примили" (пре тога уместо једне свећице, спаљиване су животиње, теле, овца, голубови и др.).

Примена воска[уреди]

Воштане свеће и други предмети.

Восак има данас велику примену у фармацеутској индустрији при изради; фластера, масти и мелема, а у медицини има примену у мулажирању где улази у састав основног формираног и изливног материјала у различитим случајевима хируршке праксе.

Восак се користи и код ливења злата и златних полуга за премазивање калупа у које се сипа растопљено злато. То се чини да не би дошло до „лепљења“ злата за калуп.

Литература[уреди]

  • Мр Пантелија Пантелић, „Азбука пчеларства“, Београд 2001.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]