Никеја

Координате: 40° 25′ 44″ С; 29° 43′ 10″ И / 40.429° С; 29.7195° И / 40.429; 29.7195
С Википедије, слободне енциклопедије
Никеја
тур. İznik

Административни подаци
Држава Турска
ПокрајинаБурса
Становништво
Становништво
 — 2000.20.169
 — густина26,78 ст./km2
Географске карактеристике
Координате40° 25′ 44″ С; 29° 43′ 10″ И / 40.429° С; 29.7195° И / 40.429; 29.7195
Површина753 km2
Никеја на карти Турске
Никеја
Никеја
Никеја на карти Турске
Позивни број0224

Никеја (грч. Νίκαια [Níkaia]) или Изник (тур. İznik), је стари град на западу ТурскеМале Азије (Анадолија), који је превасходно познат као место одржавања два историјска васељенска сабора (Првог и Другог никејског сабора) ране хришћанске цркве. Град се налази на источној обали језера Аскалион (Изник), на надморској висини од 90m, а данас има око 15.000 становника. Град је имао бурну историјску прошлост, а једно време је био престоница тзв. Никејског царства, државе формиране на византијским традицијама после крсташког освајања Цариграда 1204. године. Током османске владавине (1331—1918) град је постао средиште производње чувене плаве Изник керамике. Највеће туристичке атракције у граду су старе градске зидине које су проваљене на многим местима, мада добар део старе градње још увек стоји, захваљујући бројним туристима и њиховом интересу за град и црква Божанске Мудрости (Аја Софија) у којој су се највероватније одржали васељенски сабори.

Називи града[уреди | уреди извор]

  • Антигонеја је првобитни назив града.
  • Никеја је име града од 305. године п. н. е..
  • Изник је турски назив града изведен од (грчког) имена Никеја односно грчких речи еис тин Никеа што у преводу значи у Никеји. На исти начин су од грчких речи и назива изведени турски називи и многих других градова:

Прошлост Никеје[уреди | уреди извор]

Никеју је првобитно основао 310. године п. н. е. македонски краљ Антигон, који је након смрти Александра Великог Македонског заузео велики део Мале Азије и првобитно се по њему звао Антигонеја(грч. Νίκαια). Негде око 305. године п. н. е. краљ Тракије Лисимах је град преименовао у Никеја у славу његове супруге Никаје (грч. Νίκαια). Битињани га освајају 281. године п. н. е., после чега прелази у руке Римљана, да би га после низа земљотреса обновио Хадријан (117—138).

Готи га спаљују и разарају 259. године, али град и поред тога остаје седиште хришћанске епископије и у њему је 325. године одржан први васељенски сабор тзв. Никејски сабор. Цар Валенс (364—378) је у Никеји 364. године проглашен за цара, а током великих грађевинских обнова које је спровео Јустинијан I (527—565) град је додатно развијен и изграђен. Током иконокластичке кризе у Византијском царству у граду је одржан седми васељенски сабор на коме је осуђено штовање иконама.

Непосредно након Манцикертске битке и догађаја из 1071. године уследила је инвазија Селџука на Малу Азију која је 1077. године достигла један од својих врхунаца заузимањем Никеје. Голоруки следбеници Петра Пустињака су током тзв. сељачког крсташког похода покушали да на јуриш заузму град, али су страховито потучени и врло мали број њих је успео да се спасе захваљујући интервенцији византијске војске. Град је 1097. године враћен Византији, након што су га крсташи првог крсташког похода опсели и заузели.

После крсташког заузећа Цариграда 1204. године, Ласкариси, који су последњим трзајима опсаде проглашени византијским царевима, у Никеји оснивају државу на византијским традицијама названу Никејско царство. Током пола века борби са католичким (тзв. латинским) и православним државама насталим на тлу Византијског царства 1204. године, никејски цареви су извојевали победу и 1261. године је Михајло VIII Палеолог ((1259)1261—1282) повратио Цариград и обновио Византију. Током тих пола века Никеја је била седиште православног васељенског патријарха.

Османлије град освајају 1331. године и он се од тада налази у саставу Османске империје. Султан Селим I је 1514. године у њега преселио Азерске мајсторе керамике из Табриза и других делова Азербејџана, који су га прославили као средиште производње чувене плаве Изник керамике.

Демографија[уреди | уреди извор]

Демографија
1990.2000.
17.23220.169

Туристичке атракције[уреди | уреди извор]

Градски бедеми[уреди | уреди извор]

Никеја је опасана двоструким бедемом полигоналне основе укупне дужине 4427m рађеног по узору на двоструке бедеме Теодосија II у Цариграду.

Систем двоструких бедема је изведен од:

  • унутрашњег бедема висине 9m и ширине 3.5m ојачаног са 108 кула.
  • међупростора(тзв. периболоса) који износи до 16m
  • спољашњег бедема ојачаног о круглим кулама
  • међупростора(тзв. паратехиона)
  • шанца са водом

Цркве[уреди | уреди извор]

Црква Аја Софија, Никеја
  • црква Божанске Мудрости (Аја Софија), из 6. века, налази се у самом средишту града, а данас је у рушевинама. Од 2011. поново је претворена у џамију.[1]
  • црква Преображења Богородице (Коимесис), налази се у југоисточном делу града, а данас је у рушевинама

Џамије[уреди | уреди извор]

  • Зелена џамија

Језеро Аскалион (Изник)[уреди | уреди извор]

Језеро Аскалион, на чијем се најисточнијем крају налази Никеја, се налази на 80m надморске висине и обухвата површину од 303km2 са највећом дубином од 75m.

Остале атракције[уреди | уреди извор]

  • Имарет (градски музеј)
  • Римски театар
  • Берберов камен
  • Касијев обелиск

Чувени становници Никеје[уреди | уреди извор]

У Никеји су рођени велики грчки астроном Хипарх (Hipparchus) и математичар и астроном, Спорије (Sporus).

Литература[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Танасковић, Дарко (2020). Православље, двоброј 1281.-1282, од 1. и 15. августа, Судбина Свете Софије. Београд: СПЦ. стр. 21. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]