Угљоводоник

Из Википедија

Метан, CH₄, најпростији алкан

Угљоводоници су органска једињења која садрже само атоме угљеника и водоника. Угљоводоници се састоје из основног угљениковог скелета (међусобно повезаних атома угљеника) и водоникових атома који су повезани на тај скелет.

[уреди] Подела угљоводоника

Према скелету, угљоводоници се деле на ацикличне (отворен скелет, има главу и реп) и цикличне (затворен скелет, нема ни главе ни репа).

Према врсти везе унутар скелета угљоводоници се деле на засићене и незасићене:

• Засићени угљоводоници су они код којих се између атома угљеника јављају само једноструке хемијске везе (нема двоструких нити троструких веза)
• Незасићени угљоводоници су они код којих се између атома угљеника јављају не само једноструке, већ и двоструке и/или троструке хемијске везе.

Етен (народски: етилен), C₂H₄ најједноставнији алкен

Етин (народски: ацетилен), C₂H₂ најједноставнији алкин

Према распореду угљеникових атома, угљоводоници могу бити:

• ациклични - имају линијски (разгранати или не) распоред угљеникових атома
• циклични - имају циклични распоред угљеникових атома

Према томе, постоје 4 веће групе угљоводоника:

• засићени, ациклични (парафински угљоводоници): алкани
• засићени, циклични (нафтенски угљоводоници): циклоалкани
• незасићени, ациклични (олефински угљоводоници):
  • алкени - са једном двоструком везом
  • алкини - са једном троструком везом
  • алени
  • Полиени (диени, триени, тетраени...) - са више (2, 3, 4...) двоструких веза
• незасићени, циклични (ароматични угљоводоници): арени

Бензен (народски: бензол), C₆H₆ најједноставнији ароматични у.в.

[уреди] Налажење и добијање угљоводоника

Угљоводоници су основни састојци нафте, и земног гаса из којих се најчешће добијају.

Викимедија остава има још сродних мултимедијалних датотека:

Gallery Hydrocarbons