Разговор с корисником:Мићко

Поздрав, Мићко. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Мићко. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
	Пет стубова Википедије Шта је Википедија?		Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије
	Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак		Песак За увежбавање рада на Википедији
	Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима		Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница
	Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати		Најчешће постављана питања Питања која многи постављају
	Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница		Трг Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад!--Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:12, 28 децембар 2005 (CET)

Алин Поток

Поздрав, Мићко! Одличан чланак о Алином Потоку. Јеси ли одатле? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:38, 28 децембар 2005 (CET)

Јован Мићић

Поздрав, Мићко. Могу ли да знам којом се литературом о сердару Мићићу служиш, пошто нам се литературе очигледно не поклапају? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 15:44, 29 децембар 2005 (CET)

Споменице и захвалнице

Овдје на Википедији имамо низ разних споменица којима одликујемо вриједне кориснике. Све њих можеш видјети на страници Википедија:Споменице. Постоје споменице за измјене, којима се одликују корисници са одређеним бројем измјена на Википедији. Ти ћеш прву споменицу за измјену добити кад направиш више од 10 измјена и тако ћеш званично постати српски Википедијанац, а онда мало по мало... :) Поред њих постоје и многе друге споменице, а једне од њих зову се Златиборке (иди на ову страницу да видиш више о њима). Оне се додјељују корисницима који допринесу српској Википедији пишући о свом родном крају или неком другом српском крају. Пошто си ти написао изврстан чланак о Алину Потоку, додјељујем ти Златну Златиборку, која се иначе може додијелити само корисницима из златиборског краја. Можеш је видјети на својој корисничкој страници. :) Поносно понеси своје одличје и надам се да ће их бити још пуно. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 19:22, 29 децембар 2005 (CET)

Што се тиче Јована Мићића, ја располажем углавном књигама о златиборској прошлости од Миће Ђенића, вјероватно си чуо за њега, био је професор историје у Чајетини, сад је пензионер, објавио је гомилу књига о Златибору, а његова ћерка Нена, која је такође историчар, била је једно вријеме директорка етно-села у Сирогојну. Углавном, у Ђенићевим књигама ("Златибор", "Златибор у прошлости"), у књигама Љубише Р. Ђенића ("Златиборски летопис"), Нене Ђенић ("Златибор из старог албума"), као и у књигама др Стевана Игњића (ради се о књизи "Ужичка нахија"), може се наћи да је Мићић заиста доспио у Врачарске рупе, одакле је спроведен у Гургусовац. Затим је ослобођен, па опет враћен у Гургусовачку кулу, гдје је убрзо потом умро. Видим да се аутори не слажу ни око његове титуле. Наиме, Ђенићи и Игњић кажу да је Мићић 1815-те године добио титулу сердара, а 1819-те звање кнеза. Исте године књаз Милош му даје "надзиратељство" над Ужичком и Соколском нахијом. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 19:22, 29 децембар 2005 (CET)

За нас Златиборце (ја сам са Вода) и за друге који се интересују за Златибор направљен је и википедијански портал Златибор. Иначе, осим тебе и мене, на српској Википедији, бар колико је мени познато, има још један Златиборац - Петроније Шуљагић. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 19:22, 29 децембар 2005 (CET)

Корисничка страница

Мало сам ти средио корисничку страницу, ти додај и преправи шта ти се свиђа (то је ипак твоја корисничка страница :)). Ако хоћеш, пресликај моју корисничку страницу и само промијени моје податке у своје. ;) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 19:29, 29 децембар 2005 (CET)

Здраво, Мићко

Ево мене опет. Имам три ствари да ти кажем:

1. Не мијењај Краљеве Воде у Златибор, молим те.
2. Шта имаш против Pinus Silvestris Variegata Zlatiborica, то је латинско (научно) име златног бора?
3. Јеси ли сигуран да су Партизанске Воде промијениле име у Златибор 1991-ве године? Мени се чини да је било нешто касније.

Поздрав, --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 13:06, 31 децембар 2005 (CET)

Златни бор

Одлично, Мићко, већ дуже вријеме се каним да напишем чланак о златном бору, али никако то да урадим! Мада, мислим да би могао да направиш посебан чланак златиборски борови гдје ћеш да пребациш садржај чланка златни бор, а да у том чланку остане само текст о златном бору. Шта мислиш? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 13:59, 31 децембар 2005 (CET)

Златибор и златиборска висораван

Чини ми се да је одавно превазиђено то ограничавање Златибора на просторе између Сушице и Чиготе, тзв. златиборска висораван. Данас то „стручно“ зовемо средишњи дио Златибора. ;) Па реци праведно, је ли Алин Поток на Златибору или није? Милисав Ђенић је у књизи „Златибор, туристичка панорама“ јасно објаснио шта је прави Златибор (слика), а шта је тај његов средишњи дио, на који се често ограничава цијела планина. Глупости ли, једни зову планину тако, други само један њен дио, а трећи само један њен градић. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:59, 31 децембар 2005 (CET)

Опет о Златибору и понечем другом.

Златибор је знатно шири појам од појма златиборска висораван. Нико нормалан кад говори о висоравни не мисли да је то цео Златибор. Висораван је само један део Златибора, неки мисле најлепши. На њему је коначно све и почело. Опис златиборске висоравни није моје приватно мишљење. То је опис др географије.

Сасвим сам сигуран да је Златибор добио садашње име 1991. године. Ако желите могу вам дати и датум. Али нека за сада остане на овоме.

Био сам са Др Тошићем да обиђемо бор који је он идентификовао. Није био под заштитом и већ тада је био у доста јадном стању. Вероватно су му узимали младаре за калеме. Радовало би ме да ми наведете ко га је и када узео у заштиту.

Податак о називу Златиборски срез је потпуно тачан, преписао сам га када сам превртао податке у Архиву у Ужицу. И остали подаци о промени назива наше кнежине, капетаније и среза су поуздани. Овај посао схватам веома озбиљно. Трудим се да дајем само проверене и проверљиве податке. Ако проценим да ово почиње да личи на огласну таблу, или састанак месне заједнице, где се само износе мишљења а не чињенице, биће ми јако жао. Потрудимо се да не буде тако.

Исувише волим Златибор да бих се са њим играо. Не можемо ми зато што га волимо негирати чињенице. Не можемо тврдити да на Златибору нема магле ако метеоролози прецизним свакодневним мерењима, утврде да годишње има 110 дана са маглом. Можемо само додати да та магла не траје увек цео дан него је најчешће ограничена на јутарње часове. Искрено за сарадњу.

О висоравнима, боровима, магли, а највише о мјесној политици...

Заправо, на централном дијелу Златибора, тој висоравни, тј. на Краљевим Водама, веома ријетко, усуђујем се да кажем скоро никад, није било магле. Магла је дошла на Воде кад је изграђен онај тунел на путу за Чајетину. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 12:37, 1 јануар 2006 (CET)

Шта је Златибор и куда се простире? Многи доктори географије су одговарали на ово питање и сви су давали друкчије одговоре. На примјер, неки кажу да је Муртеница посебна планина и да није дио Златибора. Неки то кажу чак и за Шарган. Има географа који Мучањ (врх западно од Златибора) сматрају дијелом масива Златибора. За њих је Златибор све од Заовина и Дрине до Увца и Ивањице (баш знам једног доктора географије који то каже). Ја сам склон мишљењу да је Златибор планина која обухвата територију бившег Златиборског среза, односно већ дио општине Чајетине, некадашњу општину Кремна и дијелове општине Нове Вароши сјеверно од Увца. То је Златибор и за проф. Милисава Р. Ђенића, док његова ћерка Снежана Ђенић-Ајданић у својој књизи "Златибор из старог албума" ограничава Златибор на просторе између горњег тока Сушице, Вијогора, Чиготе и Торника. А неки за цијели Златибор сматрају само златиборску висораван коју си ти описао, односно само тај градић проблематичног имена. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 12:37, 1 јануар 2006 (CET)

Прочитао сам шта си написао о боровима. Јосиф Панчић је видио златни бор 1875-те у Негбини и није повјеровао да је то посебна врста четинара, већ обичан црни бор који је оболио. Коста Урошевић је исти тај бор обилазио од 1910-те до 1914-те године и процијенио његову старост на 200 година. Закључио је да није у питању обољели бор, како Панчић каже, јер да је тако, тај бор би се одавно осушио. Напротив, тај бор је сваке године изнова вегетирао. Проучавајући златни бор на Златибору и златну букву на Власини, др Лујо Адамовић је коначно оспорио Панчићеве тврдње (дакле, и он је проучавао исти онај Панчићев бор из 1875-те). Он је из сјемена златног бора добио расад са жутим лишћем (бар је тако тврдио). 1935-те и 1936-те године Салих Омановић долази на Златибор и обилази тај исти бор, и он закључује да је у питању једна ријетка врста бијелог бора. Он је дао бору име Pinus Silvestris variegata Zlatiborica. Исте године, стабло је проглашено ријеткошћу, ограђено и заштићено. (Салих Омановић, "Како је пронађен златни бор", 1962-ге године) 1971-ве године Миодраг Ћурчић из Ужица је успјешно окалемио десетак златних борића. Дакле, сви они су проучавали један исти бор, који од почетка XVII вијека стоји у Негбини. Ја сам, читајући чланак златни бор, добио утисак да се ради о више борова. Познато ми је и да се бор извалио. Име Златибор употребљава се од XVII и XVIII вијека, а тад је златни бор стајао у Негбини (можда их је било и више у околини). 1855-те године настао је Златиборски срез, дакле ново име је озваничено. И руја је било некад по читавом Златибору, а сад само у Семегњеву и Увцу, тако је и златног бора можда некад било свуда, а онда само један у Негбини. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 12:37, 1 јануар 2006 (CET)

Краљеве, партизанске, златиборске, ничије... У праву си, ово баш подсјећа на сједницу скупштине општине Чајетине. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 12:37, 1 јануар 2006 (CET)

Бор(ови). Ја сам заиста до сад имао утисак да се сво вријеме радило о једном једином истом златном бору кога су сви ти познаваоци проучавали и давали му различита имена јер су имали различита мишљења. Панчић је мислио да је обичан обољели црни бор, Адамовић је мислио да је посебан варијетет црног бора, а Омановић да је посебан варијетет бијелог бора. Ја сам мислио да се ради о једном истом бору за који ови научници нису имали исто мишљење. Можеш ли да ми обезбиједиш неки податак гдје се каже да је онај Панчићев и Адамовићев црни бор изваљен прије него што је дошао Омановић и да је тај Омановићев бор никао послије тог Адамовићевог? Читајући литературу, ја и даље имам мишљење да је од осамнаестог вијека до 1999. године у Негбини стајао један исти златни бор за који су научници имали различито мишљење и давали му различита латинска имена, од којих је Омановићево мишљење на крају прихваћено. Још ћемо ово провјерити - да ли се ради о једном истом златном бору (Љубиша Р. Ђенић је такође извор за ову тврдњу) или о више њих. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:26, 3 јануар 2006 (CET)

Златиборски срез. Милисав Р. Ђенић, "Златибор"; Милисав Р. Ђенић, "Златибор у прошлости"; Милисав Р. Ђенић, "Златибор - туристичка панорама": Име Златибор први пут се среће у званичним документима 1855. године, када је, приликом нове административне поделе Србије, бивши Рујански срез подељен на Ариљски и Златиборски. Ово значи треба још провјерити, ако ништа ставићемо овако: 1855. (1850.) године. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:26, 3 јануар 2006 (CET)

Микаило и Љепосава. У овом случају Микаило, Бог да му душу прости, стварно је испао као жена - живио је на миразу у Мокрој Гори, на Љепосавином имању. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:26, 3 јануар 2006 (CET)

Краљеве Воде. Ово име (у множини) се заиста често користи међу становништвом самих Вода, ако баш хоћеш можемо да ставимо Краљеве Воде (Златибор) или Златибор (Краљеве Воде). --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:26, 3 јануар 2006 (CET)

Златиборци. Молим те, погледај чланак Златиборци, ту једна од првих реченица гласи Сви Златиборци су Срби православне вјероиповијести. Остали Википедијанци сматрали су да је ово нетачна и пристрасна тврдња, па је стављен шаблон да чланак није неутралан. Наравно да нису сви људи који данас живе на Златибору православци, али написавши то, ја уопште нисам мислио на њих, него на оне праве златиборске породице, које су све, наравно, православне. Међутим, тражи се неки извор да би се склонио шаблон. Покушај некако да помогнеш. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:26, 3 јануар 2006 (CET)

Споменице

Тренутно имаш 24 измјене на српској Википедији, чиме добијаш споменицу за 10 остварених измјена. Сљедећа споменица је за 40 измјена, и сигуран сам да ћеш је добити веома ускоро. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 14:36, 4 јануар 2006 (CET)

Срећан Божић

Христос се роди!

---

Желим ти пуно здравља, успјеха и среће у 2006-тој години.

--Ђорђе Д. Божовић (разговор) 01:17, 8 јануар 2006 (CET)

Аман, човјече, полако!

1. Чланку Краљеве Воде је промијењено име у Златибор (насеље). Захваљујем на твојој бризи за углед Златибора и Википедије. Назив Краљеве Воде нисам ја измислио, само то да рашчистим.
2. Немам намјеру да кривотворим годину настанка Златиборског среза, не видим како то мени уопште може да иде у корист. Писао сам 1855. зато што сам ту годину нашао у литератури коју сам користио. Ти си нашао 1850. годину у другој литератури, али то ни теби не даје за право да будеш тако тврдоглав и да мислиш да си само ти у праву, можда твоје књиге гријеше? Погледао сам "Златибор у прошлости", истина је да на 33. страници заиста пише да је Златиборски срез настао 23. маја 1850. године. Погледај књигу "Златибор - туристичка панорама", на 5. страници стоји 1855. година, а у књизи "Златибор" Милисава Р. Ђенића иста та година се наводи на 7. страници. Дакле, ако је у питању грешка, није моја и није намјерна. Гдје год нађеш да пише 1855. година, преправи у 1850. Ово је вики, што значи да свако може да уређује.
3. Можеш ли да ми кажеш кад је никао Омановићев бор? У чланку о златним боровима пише како су сви ти научници откривали златне борове на Златибору, као да су они, Бога ти, били негдје сакривени. Мене занима јесу ли Златиборци, односно тамошњи сељаци знали да су та три бора стајала на тим мјестима прије него што су их Панчић, Омановић и Тошић открили, или су их они открили па су онда и други видјели да се они ту налазе?
4. Пиши о златиборској висоравни ако хоћеш. Још једном, ово је вики. Обрисао сам тај текст јер ми се учинило да сужаваш границе Златибора, што је честа појава код неких људи, а што нимало не волим.
5. Прочитај чланак Википедија:Вандализам за све што те занима о вандализму.
6. Кад се потписујеш на страници за разговор, можеш да користиш четири тилде (овако: ~~~~), то даје твоје корисничко име и тренутно вријеме и датум. Можеш да користиш и друго дугме са десне стране међу овим дугмићима горе изнад овог поља за куцање текста (кад кликнеш на уреди), то даје исти ефекат. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:18, 8 јануар 2006 (CET)

Ах, да - ако је у питању само дио мојих "кривотворења", да ли би био љубазан да исправиш све што није тачно и да ме обавијестиш у чему још, било намјерно било случајно, гријешим? Хвала. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:33, 8 јануар 2006 (CET)

Боже, Мићко...

Ово је Википедија, слободна енциклопедија. Шта год желиш можеш да измијениш. Какву год неосновану тврдњу, било моју, било нечију туђу, нађеш у било ком чланку, слободно је исправи. Краљеве Воде исправљај у Златибор (насеље), јер се тако сад зове чланак.

Све што сам писао, и то да је Златибор добио име по Омановићевом златном бору, и то да је тај бор под заштитом, писао сам зато што сам тако прочитао у књигама, нашао на сајтовима и сл. Сам си рекао - неке књиге могу да погријеше. Зато те молим да ме више не нападаш на тај ружан начин како имаш обичај, већ да лијепо сам исправиш све што желиш, слободно.

Још нешто приде:

1. Ја нисам писао чланак о Наташи Мићић. Наравно да није дозвољено узимати текстове са других сајтова, али може се замолити вебмастер тог сајта за дозволу. Можда је корисник који је написао тај чланак то урадио и добио дозволу да прекопира текст. Међутим, ја сам био тај који је написао да је Наташа Мићић Златиборка из Чајетине. Лично је не познајем, а тај податак сам добио од једног човјека који каже да му је она била школска другарица. Још једном ћу то код њега провјерити.
2. Кулашевац заиста и није био право село попут осталих села, јер стварно овдје није било много грађевина. Више је то било мјесто гдје су Чајетинци доводили стоку на испашу, и било је грађевина попут штала, мљекара и слично, али од већих само сердарев чардак. Постојао је извор звани Кулашевац и поток који је одатле текао и уливао се у рјечицу Обадовицу. На том извору данас стоји Краљева чесма, а потока (логично) више нема. (ово опет није моја тврдња, него резултат консултације са литературом, каквом-таквом)
3. Путеви и пруге? Па на примјер, пут који спаја Београд са приморјем може се сматрати веома значајним, као и пруга Београд-Бар. Затим је ту стара пруга Ужице-Вишеград, а данас туристичка атракција итд.
4. Не видим откуд то да Око и Рибница нису села? Нису била у прошлости, али данас су довољно развијени. Ни Златибор није био село у прошлости.
5. Назив Чајетине највјероватније потиче од ријечи чајати или чајити која је на локалном, златиборском народном говору еквивалент ријечи чекати из књижевног језика. Жао ми је што не можеш да схватиш једну просту реченицу. Опет се ради о простом консултовању са литературом.

Мићко, простим указивањем на грешке нећеш ништа постићи. Боље те грешке исправи. Ти тврдиш једно, на примјер да Јован Мићић није био у Врачарским рупама и кажеш да то стоји у Грујичићевој књизи. Ја кажем да јесте био, јер сам тако прочитао у Мићиним књигама. И ти оно што се коси са твојим информацијама проглашаваш за кривотворење чињеница. Ко каже да су твоје књиге у праву? Можда баш твоја литература гријеши, а не моја, али ја тебе нисам тако неваспитано провоцирао као ти мене. Нисам враћао твоје измјене на чланку о Јовану Мићићу, јер сам довољно толерантан да кажем у реду, можда је Грујичић у праву (иако мислим да је веома излапио, бар у задње вријеме). А не као ти! Немој да ме схватиш погрешно, стварно немам ништа лично против тебе, али имај мало разума, човјече! И у будуће, слободно сам исправи све што желиш, ок? :) Тренутно имаш 31 измјену, дакле ускоро ти сљедује још једна споменица (за 40 измјена), а за мјесец дана можда постанеш и администратор. ;) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 00:34, 13. јануар 2006. (CET)

Године, Златибор

Када преправљаш Краљеве Воде у Златибор, ако желиш да хипертекстујеш тај термин, немој то радити овако: [[Златибор]], већ овако: [[Златибор (насеље)|Златибор]]. Тако ће се кад кликнеш на Сними страницу у тексту приказати "Златибор", а кад читалац кликне на то, отићи ће на чланак "Златибор (насеље)", тј. чланак о месту Златибору, док је чланак који се зове "Златибор" о планини.

Године се хипертекстују без тачке: [[2006]], а не [[2006.]] - то је зато што не постоји чланак који се зове "2006." већ су сви чланци о годинама без тачке, типа "2006" - не знам зашто је тако урађено, али тако је. Поздрав, --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:53, 13. јануар 2006. (CET)

Поздрав, Мићко

Слободно измијени све нетачности. Драго ми је да их примјећујеш, јер да ми ниси указао на неке такве ствари, ја бих вјероватно до судњег дана мислио да има само једна врста златног бора (тако пише Мића Ђенић, ако хоћеш могу да ти дам тај његов текст од ријечи до ријечи, а то што пише у порталу да их има два, то се мисли на два примјерка те једне врсте :)), да је Наташа Мићић из Чајетине (Боже, шта све нећу чути!) и сличне ствари.

Слободно и даље мијењај чланке и портале.

Што се тиче назива чајати, изгледа да теби смета онај дио који говори о локалном говору? Могу ли да те упутим на чланак златиборски говор? Ради се о том локалном говору.

Уз сво дужно поштовање према господину Живку Грујичићу, поред тога што је имао велику улогу у биљежењу златиборске историје, мој лични утисак је да је у задње вријеме постао прилично излапјели и заборавни човјек. Али вјероватно је у питању старост. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 19:40, 15. јануар 2006. (CET)

Кутијица

Поздрав, Мићко. Ако хоћеш, можеш на својој корисничкој страници да укуцаш {{Корисник Вики/златибор}}, и добићеш ову кутијицу:

Овај корисник је Златиборац.

--Ђорђе Д. Божовић (разговор) 15:57, 19. фебруар 2006. (CET)