Ремек-дела усменог и нематеријалног наслеђа човечанства

С Википедије, слободне енциклопедије

Проглашење ремек-дела усменог и нематеријалног наслеђа човечанства донео је генерални директор Унеска почев од 2001. године како би се подигла свест о нематеријалном културном наслеђу и подстакле локалне заједнице да их заштите и локално становништво које одржава ове облике културног изражавања. [1] Неколико манифестација нематеријалног наслеђа широм света добило је титулу ремек-дела како би се препознала вредност нематеријалне компоненте културе, као и обавеза држава да промовишу и чувају ремек дела.[2] Даља проглашења су се дешавала сваке две године. [3] Године 2008. 90 раније проглашених ремек-дела укључено је у нову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства као први уписи. [4]

Позадина[уреди | уреди извор]

Унеско дефинише усмено и нематеријално наслеђе као „укупност стваралаштва културне заједнице засноване на традицији које изражава група или појединци и које је препознато као одраз очекивања заједнице у мери у којој одражавају њен културни и друштвени идентитет“. [5] [6] Језик, књижевност, музика и плес, игре и спорт, кулинарске традиције, ритуали и митологије, знања и праксе у вези са универзумом, знања везана за ручне радове и културни простори су међу многим облицима нематеријалног наслеђа. [7][8] Нематеријално наслеђе се посматра као складиште културне разноликости [9] и креативног изражавања, као и као покретачка снага за живе културе. [10] Пошто може бити подложан силама глобализације, друштвене трансформације и нетолеранције, [11] УНЕСКО подстиче заједнице да идентификују, документују, штите, промовишу и ревитализују такво наслеђе. [6]

Заштита грађана активности на тргу Џема ел Фна у Мароку инспирисала је УНЕСКО-ву ознаку Ремек дела усменог и нематеријалног наслеђа човечанства

Након усвајања Универзалне декларације о културној разноликости у новембру 2001. [12] УНЕСКО је подстакао признање и заштиту нематеријалног наслеђа на исти начин на који се штите природна и културна блага материјалног наслеђа. [13]

Иако је Унеско имао програм (активан од 1972) за заштиту светске културне и природне баштине, познат као Листа светске баштине, сматрао је да је листа усмерена углавном на заштиту и представљање материјалних, споменичких елемената прошлих култура или природних Животна средина. [14] [15] Ремек дела усменог и нематеријалног наслеђа човечанства, је УНЕСКО-ов одговор на позив човечанству да прошири свој концепт културног наслеђа уношењем нематеријалних аспеката.[15]

Идеја за пројекат потекла је од људи забринутих за марокански трг Џема ел-Фна у Маракешу. [14] Трг је познат по традиционалним активностима приповедача, музичара и других извођача, али је био угрожен притисцима економског развоја.[10] У борби за заштиту традиције, становници су позвали на акцију на међународном нивоу како би се препознала потреба за заштитом таквих места – названих културним просторима – и других популарних и традиционалних облика културног изражавања.[10] УНЕСКО-ова ознака ремек-дела усменог и нематеријалног наслеђа човечанства има за циљ да подигне свест о значају усменог и нематеријалног наслеђа као суштинске компоненте културне разноликости. [10] [16]

Прокламације[уреди | уреди извор]

Кинеска Кунку опера обично има улоге као што су млади мушки главни, женски главни, старац и различити комични ликови, сви обучени у традиционалне ношње, а карактерише је "динамична структура и мелодија (кункианг)". [18]
Ногаку је главни облик јапанског позоришта и утицао је на Бунраку, или јапанско луткарско позориште, као и на Кабуки. [19] Сва три су од УНЕСКО-а проглашена ремек-делима усмене и нематеријалне баштине човечанства. [20]
castells
Кастелс, једна од најрепрезентативнијих традиција у каталонској култури, је међу проглашеним ремек делима у Каталонији, Шпанија 2010. [21]

Почевши од 2001. године, нови програм је почео да идентификује различите облике нематеријалне баштине широм света за заштиту кроз Прокламацију.[22] Према овом закону, националне владе које приступају Конвенцији УНЕСКО-а, познате као државе чланице, могу да поднесу по једну кандидатуру, поред вишенационалних номинација, за нематеријално културно наслеђе које се јавља на њиховој територији. [10] Номиновано нематеријално наслеђе може се сврстати у две категорије према програму: [23]

  • облици народних и традиционалних културних израза; или
  • културни простори, односно места на којима су концентрисане и редовно одвијају културне и популарне активности (пијаци, фестивали, итд.)

Номинације оцјењује комисија стручњака за нематеријалну баштину, укључујући специјализоване невладине организације (НВО), а даље их испитује жири, чијих 18 чланова је претходно одабрао генерални директор Унеска.[24] [25] Створен је сет критеријума који ће помоћи у процени номинација. Културни изрази и простори предложени за проглашење морали су да: [25]

  1. покажу своју изузетну вредност као ремек дело људског стваралачког генија;
  2. дају широке доказе о својим коренима у културној традицији или културној историји дотичне заједнице;
  3. бити средство за афирмацију културног идентитета дотичних културних заједница;
  4. пружи доказ изврсности у примени приказаних вештина и техничких квалитета;
  5. афирмишу њихову вредност као јединствено сведочанство живих културних традиција;
  6. бити у опасности од деградације или нестанка.

Штавише, номиновани треба да буду у складу са идеалима УНЕСКО-а, посебно са Универзалном декларацијом о људским правима. [25] Предлози за номинацију су такође морали да пруже доказ о пуној укључености и сагласности локалних заједница и да садрже акциони план за очување или промоцију дотичних културних простора или израза, који је требало да буде разрађен у блиској сарадњи са носиоцима традиције. [25]

Кроз процес номинације, државе чланице се подстичу да саставе попис свог нематеријалног наслеђа, подижући свест и заштиту овог блага. Заузврат, проглашена ремек-дела добијају обавезу од УНЕСКО-а у финансирању планова за њихову конзервацију.[26] [27]

Прокламације из 2001, 2003. и 2005. године означиле су укупно 90 облика нематеријалног наслеђа широм света као ремек дела:

Прокламација Датум Председник жирија Број примљених досијеа кандидата Број проглашених ремек-дела Референца
1. 18. маја 2001. године Хуан Гојтисоло ( Шпанија ) 32 19 [28]
2. 7. новембра 2003. године Хуан Гојтисоло (Шпанија) 56 28 [29]
3. 25. новембра 2005. године Принцеза Басма Бинт Талал ( Јордан ) 64 43 [30]

Тренутни статус[уреди | уреди извор]

Све већи број примљених досијеа и број ремек-дела проглашених сваке две године значи да је постигнут циљ УНЕСКО-а да подигне свест о значају заштите нематеријалног наслеђа. Пораст броја држава чланица довео је до усвајања Конвенције о заштити нематеријалног културног наслеђа 2003. године, која је ступила на снагу 2008. [6] [31] Инструмент за постављање стандарда требало је да допуни Конвенцију о светској баштини из 1972. у њеној заштити нематеријалне културе. [32] Следећи успешан пример програма Листе светске баштине Конвенције Светске баштине, УНЕСКО је успоставио Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Ово је заменило програм проглашења када је конвенција ступила на снагу 2008. [6] [33] Свих 90 раније проглашених ремек-дела, који би се назвали елементи, нашло се као први уписи на новој Листи. [34] [20]

Процес за означавање елемента за листу прати сличне кораке као и проглашење. [35] Некадашњу улогу жирија заменило је ново тело познато као Међувладин комитет за заштиту нематеријалног културног наслеђа. [36]

Поред тога, УНЕСКО је успоставио посебан програм, идентификујући елементе за Листу нематеријалног културног наслеђа коме је потребна хитна заштита, како би истакао елементе који су угрожени упркос напорима локалне заједнице да их очува и заштити, услед чега није могуће очекује се да ће преживети без непосредне заштите. Такође је основао фонд за пружање хитне помоћи за очување таквих елемената. [37]

Унеско је 2003. године израдио Конвенцију о заштити нематеријалног културног наслеђа, која обезбеђује међународни оквир, извор финансирања и стратешки преглед за даљу идентификацију и заштиту ових ремек-дела и другог нематеријалног културног наслеђа. Конвенција је ступила на снагу 2006. године и од тада ју је одобрило преко 130 чланица.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „UNESCO ISSUES FIRST EVER PROCLAMATION OF MASTERPIECES OF THE ORAL AND INTANGIBLE HERITAGE”. UNESCO Press. 2001-05-18. Приступљено 2009-09-05. 
  2. ^ „UNESCO Twenty-eight masterpieces of the oral and intangible heritage of humanity proclaimed”. UNESCO Press. 2003-11-07. Приступљено 2009-09-05. 
  3. ^ „The Samba of Roda and the Ramlila proclaimed Masterpieces of the Oral and Intangible Heritage of Humanity”. UNESCO Press. 2005-11-25. Приступљено 2009-09-05. 
  4. ^ „Representative List of the Intangible Cultural Heritage of Humanity”. Приступљено 2009-09-05. 
  5. ^ „UNESCO TO PROTECT MASTERPIECES OF THE ORAL AND INTANGIBLE HERITAGE OF HUMANITY”. UNESCO Press. 2000-05-10. Приступљено 2009-09-05. 
  6. ^ а б в г „Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage 2003”. UNESCO. Приступљено 2009-09-05. 
  7. ^ „UNESCO ISSUES FIRST EVER PROCLAMATION OF MASTERPIECES OF THE ORAL AND INTANGIBLE HERITAGE”. UNESCO Press. 2001-05-18. Приступљено 2009-09-05. 
  8. ^ „UNESCO What is Intangible Cultural Heritage?”. UNESCO. Приступљено 2022-01-19. 
  9. ^ „The Samba of Roda and the Ramlila proclaimed Masterpieces of the Oral and Intangible Heritage of Humanity”. UNESCO Press. 2005-11-25. Приступљено 2009-09-05. 
  10. ^ а б в г д „UNESCO TO PROTECT MASTERPIECES OF THE ORAL AND INTANGIBLE HERITAGE OF HUMANITY”. UNESCO Press. 2000-05-10. Приступљено 2009-09-05. 
  11. ^ „Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage 2003”. UNESCO. Приступљено 2009-09-05. 
  12. ^ „Universal Declaration on Cultural Diversity” (PDF). UNESCO Press. Приступљено 2009-09-07. 
  13. ^ „Linguistic Diversity: 3,000 Languages In Danger”. 2002-02-19. Приступљено 2009-09-07. 
  14. ^ а б „UNESCO TO PROTECT MASTERPIECES OF THE ORAL AND INTANGIBLE HERITAGE OF HUMANITY”. UNESCO Press. 2000-05-10. Приступљено 2009-09-05. 
  15. ^ а б „WORLD CULTURE REPORT 2000 CALLS FOR PRESERVATION OF INTANGIBLE CULTURAL HERITAGE”. UNESCO Press. 2000-11-17. Приступљено 2009-09-05. 
  16. ^ „Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage 2003”. UNESCO. Приступљено 2009-09-05. 
  17. ^ Juan Goytisolo (2001-05-15). „Defending Threatened Cultures”. Приступљено 2009-09-07. 
  18. ^ „Kun Qu Opera”. UNESCO. 
  19. ^ „Nôgaku Theatre”. UNESCO Culture Sector. Приступљено 2009-09-07. 
  20. ^ а б „Representative List of the Intangible Cultural Heritage of Humanity”. Приступљено 2009-09-05. 
  21. ^ BBC, Close-Up: Catalonia's human towers
  22. ^ „UNESCO ISSUES FIRST EVER PROCLAMATION OF MASTERPIECES OF THE ORAL AND INTANGIBLE HERITAGE”. UNESCO Press. 2001-05-18. Приступљено 2009-09-05. 
  23. ^ „Proclamation of the Masterpieces of the Oral and Intangible Heritage of Humanity (2001-2005)”. UNESCO Press. Приступљено 2009-09-07. 
  24. ^ „UNESCO ISSUES FIRST EVER PROCLAMATION OF MASTERPIECES OF THE ORAL AND INTANGIBLE HERITAGE”. UNESCO Press. 2001-05-18. Приступљено 2009-09-05. 
  25. ^ а б в г „Proclamation of the Masterpieces of the Oral and Intangible Heritage of Humanity (2001-2005)”. UNESCO Press. Приступљено 2009-09-07. 
  26. ^ „UNESCO ISSUES FIRST EVER PROCLAMATION OF MASTERPIECES OF THE ORAL AND INTANGIBLE HERITAGE”. UNESCO Press. 2001-05-18. Приступљено 2009-09-05. 
  27. ^ „UNESCO Twenty-eight masterpieces of the oral and intangible heritage of humanity proclaimed”. UNESCO Press. 2003-11-07. Приступљено 2009-09-05. 
  28. ^ „UNESCO ISSUES FIRST EVER PROCLAMATION OF MASTERPIECES OF THE ORAL AND INTANGIBLE HERITAGE”. UNESCO Press. 2001-05-18. Приступљено 2009-09-05. 
  29. ^ „UNESCO Twenty-eight masterpieces of the oral and intangible heritage of humanity proclaimed”. UNESCO Press. 2003-11-07. Приступљено 2009-09-05. 
  30. ^ „The Samba of Roda and the Ramlila proclaimed Masterpieces of the Oral and Intangible Heritage of Humanity”. UNESCO Press. 2005-11-25. Приступљено 2009-09-05. 
  31. ^ „Convention for the Safeguarding of Intangible Cultural Heritage”. Архивирано из оригинала 2009-07-16. г. Приступљено 2009-09-05. 
  32. ^ „UNESCO ISSUES FIRST EVER PROCLAMATION OF MASTERPIECES OF THE ORAL AND INTANGIBLE HERITAGE”. UNESCO Press. 2001-05-18. Приступљено 2009-09-05. 
  33. ^ „The Intangible Heritage Lists”. Приступљено 2009-09-05. 
  34. ^ „The Samba of Roda and the Ramlila proclaimed Masterpieces of the Oral and Intangible Heritage of Humanity”. UNESCO Press. 2005-11-25. Приступљено 2009-09-05. 
  35. ^ „Forms for nominations, proposals and assistance requests”. UNESCO Culture Sector. Приступљено 2009-09-07. 
  36. ^ „Intergovernmental Committee for the Safeguarding of Intangible Cultural Heritage”. Приступљено 2009-09-05. 
  37. ^ „The List of Intangible Cultural Heritage in Need of Urgent Safeguarding”. Приступљено 2009-09-05. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ремек-дела_усменог_и_нематеријалног_наслеђа_човечанства&oldid=26989043”