Универзална декларација о људским правима
Универзална декларација о људским правима је декларација усвојена од стране Генералне скупштине Уједињених нација (A/RES/217, 10. децембра 1948. у палати Шајо у Паризу), чиме је представљено опште виђење организације о питањима људских права гарантованих људима. Еленор Рузвелт је рекла како би Декарација могла бити „Магна карта за читаво човечанство.“
Садржај |
Настанак [уреди]
Пошто су зверстава почињена од стране нацистичке Немачке изашла на видело после Другог светског рата, појавило се опште мишљење у светској заједници да се Повеља Уједињених нација не разјашњава довољно права која треба да заштити. Тачније, универзална декларација која у потпуности разјашњава права појединаца је била крајње неопходна. Канађанин Џон Петерс Хамфри је био позван од стране Секретаријата Уједињених нација да ради на пројекту и постане главни стваралац декларације. Хамфрију је асистирала Еленор Рузвелт из Сједињених Држава, Рене Касин из Француске, Чарлс Малик из Либана, и П. Ц. Чанг из Кине, између осталих. Проглашење је ратификовано током заседања Генералне скупштине 10. децембра 1948. године гласовима 48 за и 0 против, са 8 уздржаних (Југославија, Читав Совјетски блок [Белорусија, Чехословачка, Пољска, Украина, СССР], Јужна Африка и Саудијска Арабија). Изненађујуће, упркос централној улози коју је играо канађанин Џон Хамфри у писању повеље, Канадска влада је била уздржана при гласању за нацрт повеље. Влада је променила свој став касније када је нацрт изашао пред Генералну скупштину.
Структура и правне последице [уреди]
Документ је заснован на традицији цивилног права, рачунајући преамбулу и тридесет одреби. Пошто је створена као објава циљева којих би требало да се придржавају владе, није правно обавезујућа и стога нема потписница. Декларација не представља део међународног права, али представља значајно оруђе у примени дипломатских и моралних притисака на владе које крше неке или све одредбе декларације. Међународна конференција Уједињених нација о људским правима из 1968. године одлучила је да декларација „представља обавезу за све чланице међународне заједнице“. Декларација је послужила као основа за оригинална два правно обавезујућа споразума Уједињених нација о људским правима, Међународни споразум о цивилним и политичким правима, и Међународни споразум о економским, друштвеним и културним правима. И данас је често навођена од стране академика, правника, и уставних судова.
Главни принципи [уреди]
Постоји укупно тридесет чланова који оквирно сачињавају људска права, али за најзначајније принципе се сматрају следећи:
- Право на живот, слободу и сигурност личности.
- Право на образовање.
- Право на запослење, плаћене празнике, заштита од незапослености и социјална сигурност.
- Право на пуно учешће у културном животу.
- Слобода од тортуре или свирепог, нехуманог третирања или казне.
- Слобода мишљења, уверења и вероисповести.
- Слобода изражавања и мишљења.
Критике и остало [уреди]
Одређени кругови су критиковали Универзалну декларацију о људским правима као супротност људским правима. Сматрајући да одређена „економска права“ не могу бити људска права јер морају бити обезбеђена од стране других путем присиле, нпр. опорезивањем. Сматрају да су индивидуална права управо оно што документ тежи да уништи. Томе додају чињеницу да су нацистичка Немачка и комунистички Совјетски Савез применили ова „економска права“ на своје владе и уставе и завршиле ствараијући колективистичке режиме одговорне за смрт милиона. Капиталисти повремено заговарају документа дајући пример Северне Кореје која се високо котира у економским правима, док се Сједињене Државе према декрарацији ниско котирају, иако су Сједињене Државе далеко перспективније и слободније него Северна Кореја.
Гинисова књига рекорда сврстава декрарацију као „најпревођенији документ“ у свету, до 2004. преведена на 335[1] језика и дијалекта. Друга дела су, међутим, превођенија; на пример, Библија је такође сврстана у Гинису као „преведена на 2.233 језика и дијалеката.“ Неки од превода доступних на УНХЦХР сајту садрже неисправљене грешке.
Референце [уреди]
- ^ Списак свих превода Декларације, Приступљено 27. 4. 2013.
Види још [уреди]
- Кирус Килиндер, древна Персија, 559.-530. ПНЕ
- Магна Карта, Енглеска, 1215.
- Енглески закон о правима, 1689.
- Вирџинијска декларација о правима, јун 1776.
- Декларација независности Сједињених Држава, јул 1776.
- Закон о правима Сједињених Држава, завршен 1789, прихваћен 1791.
- Декларација о правима човека и грађана, 1789.
- Устав Совјетског Савеза, first 1918.
- Европска конвенција о људским правима, 1950.
- Канадска повеља о правима и слободама, 1982.
- Конвенција о правима детета, 1990.
- Каирска декларација о људским правима у Исламу, 1990.
- Повеља Европске уније о основним правима, 2000.
Спољашње везе [уреди]
