Ренесансна Италија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Данте и његова Божанствена комедија, фреска Доменика Микелинија

Историја Италије у доба ренесансе (итал. Rinascimento - ново рођење) обухвата прелазни период од краја средњег века у Италији (крај 14. века) до 16. века. Ренесанса у Европи почиње јачањем привреде управо италијанских слободних градова, те порастом културне свести грађанства и поновним интересовањем за уметност.

Почеци[уреди]

Италијанска, а уједно и европска, ренесанса јавља се у Фиренци и Сијени. Одатле се шири у Венецију, где се меша са византијским и античким утицајима, и у Рим. Врхунац је достигла средином шеснаестог века, до избијања Италијанских ратова и инвазије страних освајача. Ипак, препород се из Италије брзо и лако проширио на највећи део Европе.

Апенинско полуострво на крају средњег века[уреди]

Разлика између северне и јужне Италије постојала је већ на завршетку средњег века. Јужни део полуострва, са Сицилијом и Сардинијом, био је сиромашан и измучен норманским и арапским освајањима. Рим је био град у рушевинама – јединим сведоцима некадашње славе, а папин утицај је ослабио још од оснивања Авињонског папства. С друге стране, у северном делу Италије видео се дугогодишњи утицај немачког цара. Крсташки ратови су ослабили Византију и омогућили Венецији и Ђенови да несметано обављају трговачке послове са Истоком. Из италијанских градова је егзотична и луксузна роба потом продавана остатку Европе. Венецијански бродови су повезивали Египат са Балтиком. И Фиренца се развијала великом брзином, пре свега захваљујући јакој дрвно-текстилној индустрији. Бродовима су се међутим преносили и знање и култура. У Италију су из Византије угрожене нападима Османлија стизале групе учених Грка, који су жудели за проширивањем знања у новоотвореним универзитетима Болоње и Фиренце, као и у богатим манастирским библиотекама и скрипторијима. Оживело је велико интересовање за античку уметност, а већ са открићем Десет књига о архитектури (итал. De architectura, libri decem) Марка Витрувија, јавља се жеља да се опет примене нека римска архитектонска решења. Књижевници и сликари били су охрабрени и изазвани делима античких уметника о којима су читали.

Италијански градови у 13. и 14. веку[уреди]