Роберт Абе

С Википедије, слободне енциклопедије
Роберт Абе
Лични подаци
Датум рођења(1851-04-13)13. април 1851.
Место рођењаЊујорк, САД
Датум смрти7. март 1928.(1928-03-07) (76 год.)
Место смртиЊујорк, САД
ОбразовањеКолеџу града Њујорка и Универзитет Колумбија
Научни рад
Пољехирургија и онколошка радиологија

Роберт Абе (Њујорк, 13. април 1851 — Њујорк, 7. март 1928) био је амерички хирург и један од првих радиолога у Њујорку, велики љубитељ уметности и историје Народa Црвене боје и основач музеј у Националном парку Лафајет који данас носи његово име.[1]

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Рођен је у Њујорку од оца Џорџ Валда Абеа, бизнисменa, филантропа и духовног вође у Баптистичкој цркви, гувернер њујоршке болнице, управник Болнице за помоћ повређеним и осакаћеним, оснивач Америчке библијске уније, и чврст присталица аболиционистичког покрета[2] и мајка, Шарлот Колгејт Абе, ћерке Боулса Колгејта, оснивача компаније Колгејт. Одрастао је уз четири старија брата и две млађе сестре. Робертова браћа такође су постала научници, осим једног који је погинуо у бици код Гетисбурга. Међу Робертовом браћом најпознатији је био Кливленд Абе (1838 - 1916) признати метеоролог који је дао изузетан допринос Националној метеоролошкој служби. Друга два брата су били: Волтер, хемичар, и Чарлс, проналазач.

Одрастао у источној 20. улици Њујорка и у јавној школи стекао образовање, Потом се Школовао на Колеџу града Њујорка и на Универзитету Колумбија,[3] на коме је стекао звања лекара, хирурга и доктора медицине 1874. године. Након завршетка студија у болници Светог Луке радио је наредне 2 године и 1884. године постао дежурни хирург, у амбулантном одељењу у Њојоршкој болници. Потом је Роберт основао канцеларију за хирургију на Четвртој авенији, али је одустао од ње након смрти његовог оца 1879. године. Следећих 5 година је комбиновао рад у болници и канцеларију како би смањио новчане трошкове.[4]

Током 1880. године, Роберет је посетио хируршке клинике у Енглеској, Француској и Немачкој. По повратку, постао је професор дидактичке хирургије на Женском медицинском колеџу у Западној 40. улици. Године 1889. постао је предавач на Колеџу лекара и хирурга и професор хирургије на њујоршком постдипломском медицинском колеџу и у њујоршким болницама за бебе, Рузвелт и Њујорк.

Оженио се богатом удовицом, Кетрин Ејмори Палмер, 1891. године, и са њом живео у Западној 50. улици. Када су се Палмерина деца из њеног претходног брака уселила код њих, Роберте је купила суседну зграду и спојила их. Нови дом Абеових поседовао је и медицинску ординацију и музички студио за његовог посинка. Госпођа Абе је била посебно заинтересована за историју Њујорка и основала је Клуб историје Њујорка 1897. Умрла је 1920, након чега се Абе преселио у Западну 59. улицу, где је остао до своје смрти 8 година касније.[1]

Као један од најпознатијих пластични хирурга између 1877. и 1884. године радио је као хирург и професор хирургије у њујоршкој болници, болници Светог Луке и Болници за бебе у Њујорку.[1]

Део колекције Робертових аретфаката које је сакупио на планинини Кадилак, изложених у музеју чији је он оснивач.

Роберт је временом постао велики љубитељ уметности и фотографије. Након пријатељствa са сликаром Ј.В. Александром, постао је и успешан акварелиста. Након брака и честих путовања са супругом и децом у Мејн, Роберте се заљубио у овај крај и купио викендицу у Бар Харбору. Боравећи у Бар Харбору убрзо је постао импресиониран историјом локалних Индијанаца. Роберт се посебно заинтересовао за Људe црвене боје[5] из планинског региона на планини Кадилак.[6] Током лета путовао је и сакупљао индијанске артефаката и археолошки материјал од којег је је начинио велику историјску колекцију са овог простора. При крају живота основао је музеј у Националном парку Лафајет који данас носи његово име и у коме се налази његова целокупна збирка артефаката. До 1928. године Роберет је веровао да ће доживети отварање музеја за јавност. Међутим, нагло је ослабио током прве недеље марта и убрзо умро 7. марта 1928. године, недочекавши отварање Музеја 5 месеци касније.[5]

Преминуо је 1928. године у 76. години живота,од тешког облика апластиче анемије, вероватно изазване током рада са радиоактивним радијумом.

Каријера[уреди | уреди извор]

Роберет је својим пионирским доприносом, развиио нове технике пластичне хирургије лица које су и данас важеће,[7] и постао признати амерички хирург скраја 19. и с почетка 20. века.[2]

Роберет је поред хирургије показивао и велико интересовање за терапеутска својства радијума.[8] Дивио се раду Марије и Пјера Кирија и често се дописивао са њима, све док их није 1904. године посетио њихову париску лабораторију. По повратку из Париза, Роберт је био први који је донео радијум у Сједињене Америчке Државе и са њим експериментиао у лечењу рака, на себи (напомињући да су његови ефекти на кожу варирали од хиперемије до некрозе). Истраживање је крунисано успехом и тако поста оснивач радиоактивног лечења у онколошкој области у САД.

После Првог светског рата, Роберет је успео да прикупи 100.000 долара за обнову Киријеве лабораторије за радијум.

Како, ризици од излагања радијацији тада нису били познати, Роберт је оболео од апластиче анемије због честог руковања радијумом,. У марту 1924. почео је да прима трансфузију крви сваких 3 до 6 недеља како би могао да настави да ради на свом музеју.[3]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • An operation for the relief of anchylosis of the temporo-maxillary joint, by exsection of the neck of the condyle of the lower jaw; with remarks. The New York Medical Journal, 1880, 31: 362.
  • Dupuytren's contraction of the fingers. Illustrated Medicine and Surgery, New York, 1882, 1: 41-42.
  • A peculiar affection of the finger tips. The New York Medical Journal, 1884, 40: 623.
  • On Dupuytren's finger-contraction; its nervous origin.The New York Medical Journal, 1884, 39: 436, 461.
  • On Dupuytren's finger-contraction; its nervous origin. The Transactions of the New York Academy of Medicine, 1886, 4: 239.
  • Trigger finger. The Medical News, Philadelphia, 1886, 49: 638.
  • Dupuytren’s finger contraction: further remarks on the theory of its nervous origin. The Medical Record, New York, 1888, 33: 236-239.
  • Thiersch’s method of skin grafting: a great step in surgical progress. The Postgraduate, N Y, 1891-1892, 7: 295.
  • Surgery of the hand (Wesley M. Carpenter Lecture before the New York Academy of Medicine). Published by the New York Academy of Medicine. New York State Journal of Medicine, 1894, 59: 33-40.
  • Hare lip and cleft palate. Read before the Clinical Society, December 1, 1894.
  • Hare lip and cleft palate. Post-Graduate N Y, 1895, 10: 15.
  • Plastic operations on the hands. Annals of Surgery, Philadelphia, 1896, 23: 185.
  • Angioma of entire upper extremity. Annals of Surgery, Philadelphia, 1897, 25: 361.
  • Late result of Humphrey's operation for ankylosis of lower jaw.Annals of Surgery, Philadelphia, 1897, 26: 245.
  • New method of creating a vagina in a case of congenital absence.The Medical Record, New York, 1898, 54: 836-838.
  • Intestinal anastomosis and suturing. The Medical Record, New York, 1892, 41: 365-370. Abbe introduced catgut rings for intestinal suturing. See also Med News, Philadelphia, 1899, 54: 589-592.
  • A contribution to the surgery of the spine.The Medical Record, New York, 1889, 35:149-152. Posterior rhizotomy.
  • A new plastic operation for the relief of deformity due to double harelip. The Medical Record, New York, 1898, 53, 477-478. Abbe’s lip-switch flap, transferring a full thickness flap from obe lip the oral cavity to fill a defect in the other. The Abbe-Estlander operation.
  • A new plastic operation for the relief of deformity due to double harelip. The Medical Record, New York, 1898, 53: 477. (Reprinted and commentary by Richard Stark in Plastic and Reconstructive Surgery. Hagerstown. 42 (5): 480—483. 1968.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Three cases of drop finger. The Medical Record, New York, 1899, 56: 134.
  • On what lines is the treatment of malignant disease advancing? The Medical Record, New York, 1904, 66: 1041.
  • The problems of surgery (The Jerome Cochran Lecture). The Alabama Medical Journal, Birmingham, 1905, 17: 295-307.
  • Malignant disease of the tongue and mouth. The Medical Record, New York, 1913, 83: 461.
  • A subcutaneous cut to cure trigger-finger or snap-finger. The Medical Record, New York, 1914, 85: 426.
  • Case of plastic operation on the nose. The Medical Record, New York, 1915, 87: 921.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Stark R.B. Robert Abbe and his contributions to plastic surgery. Plast Reconstr Surg. 12: 41—58. 1953.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  2. ^ а б Stark R.B. Robert Abbe: pioneer in plastic surgery. Bull NY Acad Med. 31: 927—950. 1955.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ а б Leonard, John William; Marquis, Albert Nelson, eds. (1908), Who's who in America, vol. 5, Chicago: Marquis Who's Who, Incorporated, pp. 1–2.
  4. ^ Obituary, Robert Abbe, MD. Med J Rec. 127: 450. 1928.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  5. ^ а б „The Mystery of the Lost Red Paint People | Bullfrog Films: 1-800-543-3764: Environmental DVDs and Educational DVDs”. www.bullfrogfilms.com. Приступљено 2023-04-13. 
  6. ^ „Geographic Names Information System”. edits.nationalmap.gov. Приступљено 2023-04-13. 
  7. ^ „Lip Reconstruction History”. Lip Reconstruction. Архивирано из оригинала 5. 5. 2015. г. Приступљено 8. 6. 2013. 
  8. ^ Abbe R. Radium and radio-activity. Yale Med J. 10: 433—447. април 1903.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Anonymous. Obituary: Robert Abbe, MD. The Medical Journal and Record, 1928, 127: 450.
  • R. B. Stark: Robert Abbe and his contributions to plastic surgery. Plastic and Reconstructive Surgery, 1953, 32: 41-58.
  • H. Parsons: Robert Abbe: pioneer in plastic surgery. „Bulletin of the New York Academy of Medicine”. New York. 31 (12): 927—950. 1955. .
  • H. Parsons: Robert Abbe: pioneer in neurosurgery. Bulletin of the New York Academy of Medicine, New York, 1956, 32: 57.
  • SILVERSTONE SM (фебруар 1956). „Robert Abbe: Founder of radium therapy in America”. Bulletin of the New York Academy of Medicine. 32 (2): 157—160. PMC 1805852 Слободан приступ. PMID 13284496. .
  • Frileck, S. P. (1979). „More on Robert Abbe's contributions to the field of plastic surgery”. Annals of Plastic Surgery, Boston. 3 (4): 357—360. PMID 395878. doi:10.1097/00000637-197910000-00011. .
  • R. J. Triana: Robert Abbe, MD. Archives of Facial Plastic Surgery, Chicago, 2000, 2: 74.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Роберт Абе на Викимедијиној остави

  • Robert Abbe - www.whonamedit.com (језик: енглески)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роберт_Абе&oldid=26992414”