Радијум
| Радијум (88Ra) | |||||
|---|---|---|---|---|---|
|
|||||
| Општи подаци | |||||
| Припадност скупу | земљани алкални метали | ||||
| група, периода | IIA, 7 | ||||
| густина, тврдоћа | 5000 kg/m3, | ||||
| боја | сребрнобела | ||||
| Особине атома | |||||
| атомска маса | 226 u | ||||
| атомски радијус | 215 pm | ||||
| ковалентни радијус | без података | ||||
| ван дер Валсов радијус | без података | ||||
| електронска конфигурација | [Rn]7s2 | ||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 32, 18, 8, 2 | ||||
| оксидациони број | 2 | ||||
| Особине оксида | јако базни | ||||
| Кристална структура | регуларна просторно центрирана |
||||
| Физичке особине | |||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||
| температура топљења | 973 K (700 °C) | ||||
| температура кључања | 2.010 K (1737 °C) | ||||
| молска запремина | 41,09×10-3 m³/mol | ||||
| топлота испаравања | 136,8 kJ/mol | ||||
| топлота топљења | 37 kJ/mol | ||||
| брзина звука | без података | ||||
| Остале особине | |||||
| Електронегативност | 0,89 (Паулинг) 0,97 (Алред) |
||||
| специфична топлота | 94 J/(kg*K) | ||||
| специфична проводљивост | 1×106 S/m | ||||
| топлотна проводљивост | 18,6 W/(m*K) | ||||
| I енергија јонизације | 509,3 kJ/mol | ||||
| II енергија јонизације | 979 kJ/mol | ||||
| III енергија јонизације | 3300 kJ/mol | ||||
| IV енергија јонизације | 4400 kJ/mol | ||||
| Најстабилнији изотопи | |||||
Радијум (Ra, латински - radium) - је земљоалкални метал IIA групе.[1][2] Име потиче од латинске речи radius која означава пречник.
Радијум има 25 изотопа чије се атомске масе налазе између 213-230. Сви његови изотопи су нестабилни. Најстабилнији изотоп је 226, који има време полу распада 1600 година.
Радијум су открили Пјер Кири у Марија Кири у Паризу 1898. године.
Радијум се у природи јавља међу рудама урана, у облику оксида RaO и хидроксида Ra(OH)2. Заступљен је у земљиној кори у количини од 6x10-7 ppm (енгл. parts per million).
Најважнија једињења радијума су соли Ra2+ које су се користиле за производњу неких врста фарби. Радијум се више не користи због тога што је радиоактиван.
Биолошки значај - радијум нема никакав биолошки значај. Присутан је у људским костима у количини од 2x10-9 ppm (енгл. parts per million).
У чистом облику он је сребрнаст, блистав метал. Има јаке радиоактивне особине. Његове хемијске особине су сличне магнезијуму. Врло споро реагује са кисеоником градећи оксид RaO и доста брзо са водом градећи хидроксид Ra(OH)2 .
Референце [уреди]
- ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
Спољашње везе [уреди]
| Периодни систем елемената | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| H | He | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Li | Be | B | C | N | O | F | Ne | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Na | Mg | Al | Si | P | S | Cl | Ar | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| K | Ca | Sc | Ti | V | Cr | Mn | Fe | Co | Ni | Cu | Zn | Ga | Ge | As | Se | Br | Kr | ||||||||||||||||||||||||
| Rb | Sr | Y | Zr | Nb | Mo | Tc | Ru | Rh | Pd | Ag | Cd | In | Sn | Sb | Te | I | Xe | ||||||||||||||||||||||||
| Cs | Ba | La | Ce | Pr | Nd | Pm | Sm | Eu | Gd | Tb | Dy | Ho | Er | Tm | Yb | Lu | Hf | Ta | W | Re | Os | Ir | Pt | Au | Hg | Tl | Pb | Bi | Po | At | Rn | ||||||||||
| Fr | Ra | Ac | Th | Pa | U | Np | Pu | Am | Cm | Bk | Cf | Es | Fm | Md | No | Lr | Rf | Db | Sg | Bh | Hs | Mt | Ds | Rg | Cn | Uut | Fl | Uup | Lv | Uus | Uuo | ||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||