Радијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Радијум (88Ra)
Fr - Ra - Ac
Ba
Ra
 
Ra-TableImage.png

Radium226.jpg

Општи подаци
Припадност скупу земљани алкални метали
група, периода IIA, 7
густина, тврдоћа 5000 kg/m3,
боја сребрнобела
Особине атома
атомска маса 226 u
атомски радијус 215 pm
ковалентни радијус без података
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Rn]7s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 32, 18, 8, 2
оксидациони број 2
Особине оксида јако базни
Кристална структура регуларна просторно
центрирана
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 973 K (700 °C)
температура кључања 2.010 K (1737 °C)
молска запремина 41,09×10-3 m³/mol
топлота испаравања 136,8 kJ/mol
топлота топљења 37 kJ/mol
брзина звука без података
Остале особине
Електронегативност 0,89 (Паулинг)
0,97 (Алред)
специфична топлота 94 J/(kg*K)
специфична проводљивост 1×106 S/m
топлотна проводљивост 18,6 W/(m*K)
I енергија јонизације 509,3 kJ/mol
II енергија јонизације 979 kJ/mol
III енергија јонизације 3300 kJ/mol
IV енергија јонизације 4400 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Радијум (Ra, латински - radium) - је земљоалкални метал IIA групе.[1][2] Име потиче од латинске речи radius која означава пречник.

Радијум има 25 изотопа чије се атомске масе налазе између 213-230. Сви његови изотопи су нестабилни. Најстабилнији изотоп је 226, који има време полу распада 1600 година.

Радијум су открили Пјер Кири у Марија Кири у Паризу 1898. године.

Радијум се у природи јавља међу рудама урана, у облику оксида RaO и хидроксида Ra(OH)2. Заступљен је у земљиној кори у количини од 6x10-7 ppm (енгл. parts per million).

Најважнија једињења радијума су соли Ra2+ које су се користиле за производњу неких врста фарби. Радијум се више не користи због тога што је радиоактиван.

Биолошки значај - радијум нема никакав биолошки значај. Присутан је у људским костима у количини од 2x10-9 ppm (енгл. parts per million).

У чистом облику он је сребрнаст, блистав метал. Има јаке радиоактивне особине. Његове хемијске особине су сличне магнезијуму. Врло споро реагује са кисеоником градећи оксид RaO и доста брзо са водом градећи хидроксид Ra(OH)2 .

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Радијум