Пјер Кири

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пјер Кири

Pierre Curie by Dujardin c1906.jpg

Општи подаци
Датум рођења 15. мај 1859.
Место рођења Париз (Француска)
Датум смрти 19. април 1906.
Место смрти Париз (Француска)
Рад
Поље Физика
Школа Сорбона
Институција Сорбона
Познат по Радиоактивност
Награде Nobel prize medal.svg Нобелова награда за физику (1903.)
Напомене Ожењен са Маријом Кири

Пјер Кири (фр. Pierre Curie; Париз, 15. мај 1859Париз, 19. април 1906), француски физичар и хемичар. Са братом Жаком 1880. године, открио пиезоелектрицитет, проучавао магнетске појаве, а 1898. године са супругом Маријом Кири-Склодовском радиоактивне елементе полонијум (Po) и радијум (Ra). 1903. године доказао да соли радијума спонтано ослобађају топлоту. Радови Пјера и Марије Кири доказали су да радиоактивност углавном не зависи од спољашњих услова. Са Маријом и Антоан-Анри Бекерелом добио Нобелову награду за физику 1903. године.

Биографија[уреди]

Родио се 15. маја 1859. у Паризу. Његов отац Еужен Кири био је лекар а мати Софија-Клара Депули била је кћерка фабриканта.

У детињству је био подучаван од стране приватног учитеља и већ са 16 година је положио матурски испит. Са 19 година је добио универзитетско образовање у физици. Могао је да предаје физику и хемију. Примио је рад на месту асистента у физикалној лаораторији.

У години 1895. је добио титулу доктора и био је именован на место професора физике. Те исте године оженио се са Маријом Склодовском кћерком учитеља на средњој школи у Варшави. У години 1900. је добио место професора на факултету природних наука.

Краљевско друштво у Лондону га је 1903. наградило медаљом коју је добио скупа са својом супругом а 1905. године је постао члан Француске академије наука.

19. априла 1906. године ујутро када је журио на свој посао у париску лабораторију доживео је приликом преласка улице саобраћајну несрећу и смртно рањен преминуо је на лицу места.

По супружницима Кири био је именован curium, елеменат са атомским бројем 96 и јединица радиоактивности 1 кири која је дефинисана као број распада за 1 секунду 1 грама чистог радија. Данас је ова јединица замењена јединицом 1 бекерела

Научни рад[уреди]

Пјер и Марија Кири у својој лабораторији

У почетку се посвећивао студирању симетричних кристала и 1880. је открио са својим братом Пол Жак Киријем пиезоелектричну појаву. После тога је своју пажњу окренуо ка магнетизму. Доказао је да се магнетске особине датог материјала мењају приликом одређене топлоте- ова топлота се сада назива Киријева топлота.

Проучавање радиоактивних материјала је вршио са својом супругом. Своја открића су изводили у неповољним условима и нису имали довољно лабораториске опреме и уређеја. 1898. године објавили су проналазак радијума и полонијума, које су добили из уранијума. Касније су изучавали радијум и његов радиоактивни распад. Њихов рад је створио основу за изучавање у атомској физици и хемији.

Заједнички су 1903. одликовани Нобеловом наградом за физику за проучавање радиоактивног зрачења, које је открио Антоан-Анри Бекерел и који је скупа са њима добио Нобелову награду.

Спољашње везе[уреди]