Марија Кири
Из Википедија
| Марија Кири | |
|---|---|
 Марија Склодовска Кири |
|
| рођена: | 7. новембар, 1867. Варшава (Пољска) |
| преминула: | 4. јул, 1934. Париз (Француска) |
Марија Склодовска Кири (пољ. Maria Skłodowska-Curie; 7. новембар 1867, Варшава — 4. јул 1934, Саланш, Француска) је позната физичарка и хемичарка пољског порекла. Имала је француско и пољско држављанство. Већи део живота је провела у Француској, а тамо је и започела научну каријеру. Вршила је истраживања из хемије и физике. Жена је Пјера Кирија, а мајка Еве Кири (фр. Eve Curie) и Ирене Жолио Кири (фр. Irène Joliot-Curie).
У њена највећа достигнућа спадају: рад на теорији радиоактивности, техникама раздвајања радиоактивних изотопа као и откриће два нова хемијска елемента - радона и полонијума. Под њеним личним надзором вршена су, прва у свету, испитраживања о могућности излечења рака помоћу радиоактивности. Један је од оснивача нове гране хемије - радиохемије.
Двострука је добитница Нобелове награде , први пут 1903. године, из физике, заједно са мужем и Анријем Бекерелом за научна достигнућа у испитивању радиоактивности, а други пут 1911. године из хемије, за издвајање елементарног радона. Она је до данас остала једина жена која је Нобелову награду добила два пута.
Садржај |
[уреди] Детињство и младост у Пољској
Марија се родила као пето дете у учитељској породици. Њен деда Јозеф Склодовски (пољ. Józef Skłodowski) је био познат педагог. Отац, Владислав Склодовски (пољ. Władysław Skłodowski), био је наставник математике и физике, као и директор две варшавске гимназије[1]. Мајка јој је боловала од туберкулозе и преминула је када је Марија имала 12 година. Отац јој је био слободних схватања, док је мајка била веома ревносна католикиња.[2]
Завршила је гимназију 12. јуна 1883. године. После завршетка гимназије, годину дана је провела на селу у властеоској, земљопоседничкој (пољ. ziemiaństwo) породици свога оца, а потом, код оца у Варшави, где је повремено радила дајући приватне часове.
Тада је са старијом сестром Броњиславом (пољ. Bronisława) склопила договор да ће је финансијски помагати током њеног студирања медицине у Паризу, у замену за то да сестра њу почне финансијски да помаже, на исти начин, за две године[3]. Због договора са сестром Марија се запошљава као гувернатка (пољ. Guwernantka - кућни учитељ за млађу децу) у једној правничкој породици из Кракова, а потом у једној властеоској породици у којој је остала две године. Док је радила у овој породици заљубила се у Казимјежа Жоравског (пољ. Kazimierz Żórawski), будућег познатог математичара. Међутим Казимјежови родитељи су одбацили могућност венчања Казимјежа са сиромашном Маријом, тако да је она избачена са посла.[4] Марија је нашла посао у другој породици, где је провела још годину дана, непрестано потпомажући сестру Броњиславу.
Почетком 1890. године Броњислава, која се удала у Паризу, је позвала Марију да дође код ње. Међутим Марија је и даље рачунала на брак са Казимјежом са којим се виђала у Варшави. Због тога је одбила понуду и вратила се код оца где је остала до 1891. године. У октобру те године је, после сестриног инсистирања и раскида везе за Казимјежом, ипак одлучила да оде за Француску.[5]
[уреди] Студије на Сорбони
Марија је 1891. године у Паризу, на Сорбони уписала студије на одсеку физике и хемије. Преко дана је студирала а ноћу радила дајући приватне часове. Године 1893. године је положила као прва у генерацији и запослила се као лаборант у индустријској лабораторији у Липмановим постројењима (Lippman). Док је радила и даље је студирала, положивши и математику 1894. године.
[уреди] Научни рад
Марија је 1894. године такође упознала и свог будућег мужа, француза Пјера Кири (фр. Pierre Curie), који је у то време био на докторским студијама у Бекереловој лабораторији. Када је Пјер докторирао 1895. године, Марија се удала за њега.
Пјер је препоручио Марију Бекерелу, који јој је потом предложио докторске студије под његовим надзором. Бекерел јој је предложио да врши испитивање зашто је радиоактивност неких врста руде уранијума знатно веће него радиоактивност чистог уранијума.
Марија је, прво уз помоћ младог хемичара (фр. André-Louis Debierne) почела да разлаже руду уранијума на појединачна хемијска једињења и тражи једињење које изазива високу радиоактивност ове руде. Касније се раду прикључио и Пјер. Ова испитивања су, после четири године, довела до открића полонијума, а потом и знатно радиоактивнијег радијума. Ова испитивања су за резултат имала и објашњење појаве радиоактивности, као ефекта распада атомског језгра. Године 1903. марија је постала прва жена у историји која је добила титулу доктора физике. Исте године добила је и Нобелову награду.
Када су добили Нобелову награду Марија и Пјер су нагло постали славни. Пјер је постао професор на Сорбони, а и добио је дозволу на отварање своје лабораторије у којој је шеф испитивања била Марија.
Пјер је 19. априла 1906. године погинуо, када га је прегазила коњска запрега. Марија је већ 13. маја добила катедру свога преминулог мужа. На тај начин Марија је постала прва жена професор на Сорбони. Године 1911. гласало се о њеном примању у Француску академију наука, али није примљена.
[уреди] Скандал са Полом Ланжевином
Године 1911. је објављена веза Марије и француског физичара Пола Ланжевина (фр. Paul Langevin). Ова веза је трајала око годину дана (1910. и 1911. године). Ланжевин је био ожењен и оставио је породицу због ове везе. Новине су осуђивале Марију као особу која је растурила породицу Ланжевинових. Пошто је Марија била 4 године старија новине су имале додатни разлог да је оптужују.
Пошто се изјашњавала као атеисткиња, а пореклом из Пољске у којој је тада живео велики број Јевреја, јавиле су се и гласине да је Јеврејка, иако је потицала из пољске племићке породице.
[уреди] Институт за радијум
Крајем 1911. године Марија је добила другу Нобелову награду. Захваљујући томе успела је да убеди француску владу да издвоји средства за приватни Институт за радијум (фр. Institut du radium, тренутно Institut Curie). Институт је изграђен 1914. године и у њему су вршена испитивања из области хемије, физике и медицине. Из овога института су, каснијих година, изашла још четири нобеловца.
[уреди] Први светски рат
За време Првог светског рата Марија Кири је постала шеф војне медицинске коморе која је организовала пољске рендгенске станице. Ови рентгени су користили цеви са безбојним гасон, нуспродуктом радијума, који је касније идентификован као радон. Марија је лично обезбедила ове цеви са гасом, добијеним из радијума који је она пречистила. Кроз ове станице је прошло преко 3 милиона француских војника.
[уреди] Послератно доба
Након Првог светског рата, Киријева је два пута обишла Сједињене Државе, 1921. и 1929, да би прикупила новац за истраживање радијума. Ово одвлачење са научног рада и много пажње јој нису пријали, али је успела да обезбеди срества за свој рад. На другој америчкој турнеји успела је да прикупи средства да опреми Варшавски институт за радијум, који је основан 1925, на челу са њеном сестром Броњиславом.
Марија Кири је умрла близу Саланша 1934. од апластичне анемије, која се скоро сигурно последица излагања радијацији, пошто штетни ефекти јонизујућег зрачења још нису били познати, а она је велики део свог посла радила у шупи без заштитних средстава. Носила је пробне цеви са радиоактивнимм изотопима у свом џепу и држала их у фиоци свог стола. Сахрањена је поред Пјера у Sceaux, где је сахрањен и Пјер, али су године 1995. њихови остаци пренесени у Пантеон у Париз.
Маријина и Пјерова старија кћерка Ирена Жолио-Кири је добила Нобелову награду за хемију 1935. за откриће да алуминијум може бити радиоктиван и да емитује неутроне када се бомбардује алфа зрацима. Млађа кћерка Ева је написала мајчину биографију „Мадам Кири“ (фр. Madame Curie).
[уреди] Референце
|
Викицитат има колекцију цитата сродних са:
|
