Руђер де Флор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Руђер де Флор

RogerdeFlor.jpg

Датум рођења: 1266.
Место рођења: Бриндиси (Краљевство Сицилија)
Датум смрти: 5. април 1305.
Место смрти: Хадријанопољ (Византија)

Рутгер Блум, познатији као Руђер де Флор (катал. Roger de Flor), рођен је у Бриндисију 1266. године, а убијен је 5. априла 1305. године у Хадријанопољу, у Византији. Био је највећи и најпознатији вођа арагонских плаћеника, алмогавера који су се борили у служби византијског цара Андроника II против Турака.

Његов отац је био Немац, Рихард Блум, чувар царских јастребова у служби Фридриха II а мајка му је била Италијанка, кћерка богатог трговца из Бриндисија[1]. Када је имао само годину дана Руђер је остао сироче јер му је отац погинуо у служби Конрадина против Карла I Анжувинца што му је затворило све могућности напредовања на друштвеној лествици. Међутим, имао је среће те га је усвојио један витез Темплар. Врло брзо се показао као вешт морнар и борац, и углед му је растао међу Темпларима, те је брзо постао командант флоте галија које су вршиле патролу по Медитерану.

Године 1291. учествује у последњем крсташком рату у Светој земљи, где је имао за задатак да спасе хиљаде хришћана и града Сан Хуан де Акре у Палестини, који се налазио под муслиманском опсадом. Подухват се завршио успешно, међутим, бива оптужен за крађу драгоцености из темпларске ризнице. Овај прекршај, иако никада доказан, начинио је од Руђера де Флора бегунца од правде који је био осуђен на вечито лутање по Медитерану[1].

Годинама је радио као плаћеник за различите дворове и господаре, док на крају није стигао до Арагона, где се први пут срео са алмогаверима, плаћеницима у служби сицилијанског краља, Федерика II. Убрзо постаје њихов командант, а Федерико га проглашава вицеадмиралом своје флоте са којом постиже запажене успехе у борбама против Карла II од Напуља[1].

Након што је склопљен Мир у Калтабелоти 1302. године, Руђер де Флор и алмогавери су добили нову понуду од византијског цара, Андроника II Палеолога коме су били потребни ратници за борбу против Турака који су све више надирали из Мале Азије и сваким даном постајали све већи проблем и опасност за Византијско царство. Са 4.000 алмогавера и 1.500 коњаника на 39 галија, Руђер се упутио ка грчким обалама где је учествовао у суровим биткама које су на крају натерале Турке да се повуку са врата Византијског царства. Руђер де Флор и његови алмогавери су постали легенда, а Андроник му је из захвалности доделио титулу мега дуке, а нешто касније му је доделио и титулу цезара и оженио га својом нећаком Маријом[2][3][4],.

Такав успех је изазвао завист међу Византинцима, а понајвише код принца Михајла, сина Андрониковог, који је видео угроженим не само престо, него и сопствени живот, те је 1305. године организовао убиство Руђера де Флора. Дана 5. априла 1305. Руђер де Флор је убијен у Адријанопољу на превару, а са њим је побијено још 130 алмогавера који су дошли са њим у пратњи. Истовремено су били побијени алмогавери у још неким грчким градовима, а главнина је била сатерана у граду Галипољу. Изазвани овом нечувеном издајом, алмогавери су без милости почели да пустоше грчке градове. Овај догађај у историји је познат као "каталонска освета", која и дан данас живи у народном сећању на просторима Грчке[2][3][4].

Руђер де Флор је постао веома популаран међу својим савременицима захваљујући Хроници Рамона Мунтанера. Био је инспирација Ђоаноту Марторељу за главни лик романа Тирант Бели катал. Tirant lo Blanc).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в Juan Antonio Cebrián: Roger de Flor, la aureola de un guerrero mítico. El Mundo en el www.elmundo.es 17/04/05 извор, Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ^ а б Bocos, F. Almogávares. Historia y Vida 2004;Nº432:86-95
  3. ^ а б Рамон Мунтанер: Хронике (на енглеском) извор, Приступљено 24. 4. 2013.
  4. ^ а б Франсиско де Монткада, Маркиз од Ајтоне: Експедиција Каталонаца и Арагонаца против Турака и Грка. извор, Приступљено 24. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Руђер де Флор