Северни ток

С Википедије, слободне енциклопедије
Северни ток
Церемонија отварања „Северног тока“. Ангела Меркел и Дмитриј Медведев 2011.
Мапа „Северног тока“
Преглед локације
ДржаваРусија Немачка
Координате
Општи правацИсток — запад — југ
ОдВиборга
Пролази крозФински залив и Балтичко море
ДоГрајфсвалда
Опште информације
ТипПриродни гас
ВласникГаспром
ПартнериГаспром, Е.ОН, Унипер, ГДФ Суец, Винтерштал, Гасуин
ОператорНорд Стреам АГ
Произвођач цевиСалцгитер АГ, Сумитомо
Инсталатер цевиСаипем
Полагач цевиБрод Касторо Сеи
Извођач радоваРамбол, ДОФ Субсеа
Почетак радова2009.
Пуште у рад2011
Техничке информације
Дужина0 km (0 mi)
Пречник0 mm (0 in)
Радни притисак55 м² годишње
Компресорске станицеГрјазовец Виборг
Веб-сајтhttps://www.nord-stream.com


Северни ток (рус. Северный поток) је гасовод између руског града Виборга и немачког града Грајфсвалда којим се руски гас транспортује у западну Европу.[1] Дугачак је 1.224 km.[1] Предвиђено је да гасовод има две линије; прва је пуштена у рад 8. новембра 2011. године, а за другу је предвиђено пуштање у рад 2012. године.[1] Свака линије ће имати капацитет од 27,5 милијарди гаса годишње.[1] Овај гасовод је најдужи гасовод на свету који иде испод мора.[2] Гасовод представља нову маршруту за извоз руског природног гаса у Европу.[1] Овај гасовод омогућава директно допремање руског гаса преко Балтичког мора у Европу, чиме је избегнут транспорт преко Украјине са којом је Русија имала спор о цени гаса.[1]

Пре настанка овог гасовода руски гас је стизао у Европу само магистралним гасоводом који је био постављен преко копна.

Тај гасовод је пролазио преко територије Украјине и Белорусије.[1] Овај гасовод је саграђен да би се смањила зависност од неких транзитних земаља у којима се појавио проблем цена преноса гаса, што је у неким случајевима довело до потпуног прекида испоруке гаса у Европу.[1]

Пројекат изградње гасовода кошта 7,4 милијарде евра[1]. Гасовод је у власништву фирме Nord Stream AG настао као заједнички подухват руске државне фирме „Гаспром“, немачких компанија „Винтерштал“ (подружница БАСФа) и „Е. ОН“, холандске компаније „Гасуин“ и француске ГДФ Суец.[1] „Гаспром“ је власник 51% удела у гасоводу Северни ток, док немачке компаније „Винтершал“ и „Е. ОН“ имају по 15,5 одсто удела, а холандски „Гасуин“ и француски „ГДФ“ по 9% акција гасовода.[3]

Ангела Меркел је на отварању прве линије гасовод назвала „једним од највећих инфраструктурних пројеката нашег времена“.[1]

Компанија „Норд стрим АГ“ почела је 4. октобра 2021. године да пуни гасом први крак гасовода „Северни ток 2“.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј RTS (08. 11. 2011). „Пуштен "Северни ток". www.rts.rs. Приступљено 01. 10. 2022. 
  2. ^ „Nord Stream Passes Ships and Bombs”. The Moscow Times. 05. 05. 2011. Архивирано из оригинала 26. 06. 2015. г. Приступљено 01. 10. 2022. 
  3. ^ „"Северни ток" до Британије?”. RTS. 30. 06. 2012. Приступљено 01. 10. 2022. 
  4. ^ „Почело пуњење „Северног тока 2. Sputnik Србија (на језику: српски). 04. 10. 2021. Приступљено 01. 10. 2022. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Северни ток на Викимедијиној остави