Северни ток

Из Википедије, слободне енциклопедије
Локација „Сјеверног тока“

Гасовод „Северни ток“ (рус. Северный поток) је гасовод између руског града Виборга и немачког града Грајфсвалда којим се руски гас транспортује у западну Европу[1]. Дугачак је 1.224 километара[1]. Предвиђено је да гасовод има две линије; прва је пуштена у рад 8. новембра 2011. године, а за другу је предвиђено пуштање у рад 2012. године[1]. Свака линије ће имати капацитет од 27,5 милијарди кубних метара гаса годишње[1]. Овај гасовод је најдужи гасовод на свету који иде испод мора[2]. Гасовод представља нову маршруту за извоз руског природног гаса у Европу[1]. Овај гасовод омогућава директно допремање руског гаса преко Балтичког Мора у Европу, чиме је избегнут транспорт преко Украјине са којом је Русија имала спор о цени гаса[1].

Пре настанка овог гасовода руски гас је стизао у Европу само магистралним гасоводом који је био постављен преко копна. Тај гасовод је пролазио преко територије Украјине и Белорусије[1]. Овај гасовод је саграђен да би се смањила зависност од неких транзитних земаља у којима се појавио проблем цена преноса гаса, што је у неким случајевима довело до потпуног прекида испоруке гаса у Европу[1].

Пројекат изградње гасовода кошта 7,4 милијарде евра[1]. Гасовод је у власништву фирме Nord Stream AG настао као заједнички подухват руске државне фирме „Гаспром“, немачких компанија „Винтерштал“ (подружница БАСФа) и „Е. ОН“, холандске компаније „Гасуин“ и француске ГДФ Суец[1]. „Гаспром“ је власник 51% удела у гасоводу Северни ток, док немачке компаније „Винтершал“ и „Е. ОН“ имају по 15,5 одсто удела, а холандски „Гасуин“ и француски „ГДФ“ по 9% акција гасовода[3].

Ангела Меркел је на отварању прве линије гасовод назвала „једним од највећих инфраструктурних пројеката нашег времена“[1].

Извори[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Северни ток