Ангела Меркел

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ангела Меркел

Ангела Меркел
Ангела Меркел

Биографија
Име при рођењу Ангела Доротеа Казнер
Датум рођења 17. јул 1954. (1954-07-17) (60 год.)
Место рођења Хамбург
Супружник Улрих Меркел (1977–1982)
Јоаким Зауер(1998–)
Држављанство Застава Немачке Немачка
Народност Немица
Вероисповест Лутеранка
Политичка партија Хришћанско-демократска унија
Диплома са Универзитет у Лајпцигу
Професија Физички хемичар
Потпис Angela Merkel Signature.svg
angela-merkel.de
Мандат(и)
8. савезни канцелар Немачке
Тренутна функција
Функцију обавља од —
Избори 2005.
Реизбор(и) 2009.
2013
Председник Хорст Келер
Кристијан Вулф
Јоахим Гаук
Претходник Герхард Шредер
Министар за околину, заштиту природе и нуклеарну безбедност
17. новембар 199426. октобар 1998.
Председник Владе Хелмут Кол
Претходник Клаус Топфер
Наследник Јиргин Тритин
Министар за жене и младе
18. јануар 199117. новембар 1994.
Председник Владе Хелмут Кол
Претходник Урсула Лер
Наследник Клаудија Нолте
Посланик Бундестага
Тренутна функција
Функцију обавља од 2. децембра 1990.

Ангела Доротеа Меркел (нем. Angela Dorothea Merkel; рођена 17. јула 1954. у Хамбургу као Ангела Доротеа Казнер) немачка је политичарка. Чланица је Хришћанско-демократске уније, од које је номинована на место канцелара СР Немачке на изборима за Бундестаг 2005. Након вишеседмичног преговарања по завршетку избора, Ангела Меркел 21. новембра 2005. постаје прва канцеларка у историји Немачке и на челу је тзв. „велике коалиције“ ЦДУ/ЦСУ и СПД. Успешно посредујући у преговорима око буџета ЕУ, Меркел је стекла завидну репутацију на међународној сцени. Коалиција коју је водила Ангела Меркел је победила и на изборима 2009. године и на изборима 2013. године.

Биографија[уреди]

Родила се као Ангела Доротеа Каснер, кћерка лутеранскога свештеника Хорста Каснера и учитељице Херлинд Каснер у Хамбургу, њен отац је пољског порекла и до 1930. се презивао Казмјерчак (пољ. Kazmierczak)[1]. У јесен 1954. године породица се преселила у НДР у Куитзов поред Перлберга где је њен отац радио као свештеник Од 1957. године је расла са братом и сестром Маркусом и Иреном у Темплину поред Укермарка. Од 1961. године је студирала на Вишој политехничкој школи и почетком седамдесетих је ступила у омладинску организацију ФДЈ ("Freie Deutsche Jugend").

После матуре са одличним успехом и натпросечним талентом у математици и језицима студирала је од 1973. године на универзитету у Лајпцигу.

Одбацивала је сарадњу са Штази која јој је била понуђена- захваљујући помирљивом ставу свог оца према режиму- после дипломе 1978. године и у њеним актима је Штази је био обележен њен критички став према НДР и комунизму у сагласности са активношћу пољског опозиционог покрета Солидарност.

Докторат је, из физичке хемије, радила код проф. Луце Зилацкога на раду о брзинским константама код једноставних угљоводоника.

Ангела Меркел 2008. године

Говори течно енглески и руски језик.

По избору за канцеларку наставила је да живи у свом стану у срцу Берлина, недалеко од Острва музеја.

За разлику од свог претходника Герхарда Шредера, Меркелова избегава честе контакте са штампом.

„Енџи“ је популарни надимак за Меркелову међу њеним симпатизерима.

Публикације[уреди]

Научне публикације[уреди]

  • Ангела Меркел, Илка Бегер, Ханс Јоахим Шпангенберг, Луц Цилике: Berechnung von Hochdruck-Geschwindigkeitskonstanten für Zerfalls und Rekombinationsreaktionen einfacher Kohlenwasserstoffmoleküle und -radikale, Zeitschrift für physikalische Chemie, 1982, 263 (3), 449-460
  • Ангела Меркел, Луц Цилике: Berechnung von Geschwindigkeitskonstanten für den C-H-Bindungsbruch im Methylradikal, Zeitschrift für physikalische Chemie, 1985, 266 (2), 353-361
  • Ангела Меркел, Луц Цилике: Nonempirical parameter estimate for the statistical adiabatic theory of unimolecular fragmentation carbon-hydrogen bond breaking in methyl, Molecular Physics, 1987, 60(6), 13791393.
  • Ангела Меркел, Zdeněk Havlas, Rudolf Zahradník: Evaluation of the rate constant for the SN2 reaction flouromethane + hydride: methane + fluoride in the gas phase, Journal of American Chemical Society, 1988, 110(25), 8355-8359

Политичке публикације[уреди]

  • Der Preis des Überlebens. Gedanken und Gespräche über zukünftige Aufgaben der Umweltpolitik, Штутгарт 1997.
  • Europa und die deutsche Einheit. Zehn Jahre Wiedervereinigung: Bilanz und Ausblick, Фрајбург 2000.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :