Епископ шабачко-ваљевски Симеон
| Симеон (Станковић) | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 17. октобар 1886. |
| Место рођења | Лежимир код Сремске Митровице, Аустроугарска |
| Датум смрти | 30. јануар 1960. (73 год.) |
| Место смрти | Шабац, ФНРЈ |
Епископ Симеон Станковић (Лежимир, Срем, 4/17. октобар 1886 — Шабац, 30. јануар 1960) био је епископ Српске православне цркве.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 17. октобра 1886. године у Лежимиру код Сремске Митровице.[1]
Године 1908. завршио је с великом матуром гимназију у Сремској Митровици и и Сремским Карловцима. 1914. године завршио Богословски факултет са степеном доктора, у Черновицама. Студирао је потом филозофију на универзитетима у Бечу и Загребу.
Замонашио га је 27. октобра 1919. године у фрушкогорском манастиру Малој Ремети игуман Корнелије (Зубовић). Рукоположен је за Јерођакона 9. новембра 1919, а за јеромонаха на Цвети 1920. у београдској Саборној цркви.
До 1922. био је наставник гимназије у Сремској Митровици и Београду као и богословије у Сремским Карловцима, када је изабран и постављен за доцента, а касније и за ванредног професора на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Најпре је био доцент на катедри за Свето писмо Старог завета, а потом је прешао на катедру за морално богословље (хришћанска етика), за предмет за који се одувек и припремао. Год. 1927. изабран је за ванредног професора исте катедре и на том положају затекао га је избор за епископа.
За епископа захумско-херцеговачког (мостарског) изабран је 2. октобра 1931. године, а хиротонисан у Саборној београдској цркви 31. јануара 1932.
Дана 19. априла 1934, премештен је по свом пристанку за епископа шабачког и устоличен 7. октобра.[2]
Као епископ шабачко-ваљевски нарочито се старао о припремању свештеничког подмлатка, посебно после Другог светског рата. За његово време је подигнуто у епархији око четрдесет нових парохијских храмова.
Читавог живота бавио се и научним радом. Рад о Штросмајеру, његово животно дело, још није објављен.
Умро је 30. јануара 1960. у Шапцу и сахрањен у епископској гробници.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Политика", Београд 1938. године
- ^ "Време", 8. окт. 1934
Литература[уреди | уреди извор]
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро.
- Ћосовић, Стево, ур. (2006). Епископија захумско-херцеговачка. Београд: Свет књиге.
- Dimitrije M. Kalezić Enciklopedija pravoslavlja (Том 3), Savremena administracija, 2002, стр. 1745
- Предраг Пузовић: др Симеон Станковић, епископ захумско-херцеговачки 1932-1934 (Богословље, 2000)
