Смедеревски санџак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Смедеревски санџак
Београдски пашалук

Застава (недостаје слика грба)
Застава Грб
Belgrade pashaluk.png
Смедеревски санџак (Београдски пашалук), 1791.
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Земља Ottoman flag Османско царство
Главни град Смедерево, Београд
Друштво
Званични језици турски, говорни језик: српски
Религија Православље, ислам
Владавина
Облик владавине Беговат
Титула владара Санџак-бег
Оснивање 1459.
Престанак 1817.
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Despotovina.jpg Српска деспотовина Хабзбуршка Србија Regni Serviae.jpg
Regni Serviae.jpg Хабзбуршка Србија Кочина крајина Regni Serviae.jpg
Regni Serviae.jpg Кочина крајина Карађорђева Србија Serbian flag 1807.svg
Serbian flag 1807.svg Карађорђева Србија Кнежевина Србија Civil Flag of Serbia.svg
Портал:Србија


Смедеревски санџак или Београдски пашалук је назив за управну јединицу Османског царства, формирану након пада Српске деспотовине, у којој су касније избили Први и Други српски устанак. Београдски пашалук је домаћи колоквијални назив за ову територију, а њен званичан назив је заправо био Смедеревски санџак. Међу Турцима Османлијама Смедеревски санџак је такође био познат и као област Морава (незваничан назив). На основу данашњих процена Смедеревски санџак је у моменту избијања Првог српског устанка имао око 400.000 становника, од којих су око 40-50.000 били муслимани (највећим делом српског језика).

Назив[уреди]

Забуна у вези са званичним називом Смедеревског санџака је један од великих пропуста домаће историографије, а историјски нетачан назив Београдски пашалук је касније нашао пут и до страних историчара.

Историја[уреди]

Смедеревски санџак основан је непосредно након пада Српске деспотовине (1459. године). Након отоманског освајања Београда (1521. године) управа Смедеревског санџака је премештена у Београдску тврђаву. До 1541. године Смедеревски санџак је био у саставу Румелијског, а од тада до краја XVII в. Будимског беглербеглука (познатог и као ејалет). До краја 1537. године, смедеревски санџак бег је управљао и освојеним земљама на подручју Угарске и Славоније, а Сремом је управљао до 1541. године. Након 1699. године, санџак је поново укључен у Румелијски пашалук, а прикључени су му и југоисточни делови Срема, односно остаци некадашњег Сремског санџака. У Београду је, у време Османског царства, постојало 273 џамије и месџида (посебне исламске богомоље) (Путописи Евлије Челебије из 17. века). У време аустријске владавине (1717—1739) срушен је велик број џамија. Године 1801-1804. овом су облашћу завладали јањичарски одметници - дахије. На територији Смедеревског санџака избили су Први и Други српски устанак 1804. и 1815. године.

Управна подела[уреди]

Крајем XVIII в. Смедеревски санџак се делио у 12 нахија, које ће остати до избијања Првог српског устанка: београдска, смедеревска, пожаревачка, ћупријска, јагодинска, крагујевачка, ужичка, ваљевска, шабачка, рудничка, сокоска и боравичка.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]