Будимски пашалук
| Историја Мађарске |
| Порекло Мађара |
| Магна Хунгарија |
| Леведија |
| Етелкез |
| Краљевина Угарска |
| Краљевина Угарска (1000-1918) |
| Монголско-угарски сукоби |
| Османско-угарски сукоби |
| Мохачка битка (1526) |
| Мађарска под Османским царством (1541-1699) |
| Будимски пашалук |
| Хабзбуршка Угарска (1541-1700) |
| Мађарска револуција (1848) |
| Аустро-угарска нагодба (1867) |
| Аустроугарска |
| После 1918 |
| Мађарска Демократска Република (1918-1919) |
| Мађарска Совјетска Република (1919) |
| Мађарско-румунски рат (1919) |
| Тријанонски споразум (1920) |
| Краљевина Мађарска (1920-1946) |
| Народна Република Мађарска (1946-1989) |
| Мађарска револуција (1956) |
| Република Мађарска |
Будимски пашалук, такође познат и као Будимски ејалет или Будимски вилајет, је био административна јединица Османског царства. Територија коју је овај пашалук заузимао је укључивала делове данашњих држава Мађарске, Србије, Хрватске, и Словачке. Административно средиште је био град Будим, који је данас део главног града Мађарске Будимпеште.
Садржај |
Назив пашалука [уреди]
Пашалук је добио име по административном седишту Будиму.
- Име пашалука на старотурском језику је било Eyâlet-i Budin
- На данашњем турском језику Budin Eyaleti
- На мађарском језику Budai vilajet
Историја [уреди]
Пашалук је формиран када су Турци заузели град Будим 1541. године. Године 1596. и 1600. формирани су нови пашалуци Јегарски (Egir) и Кањишки (Kanije), у које су укључени неки од санџака који су пре тога припадали Будимском пашалуку.
Административне јединице [уреди]
После 1541, пашалук је укључивао следеће санџаке:
- Санџак Будим (Budin)
- Санџак Смедерево (Semendire)
- Санџак Зворник (İzvornik)
- Санџак Вучитрн (Vulçıtrin)
- Санџак Пожега (Pojega)
- Санџак Мохач (Mıhaç)
- Санџак Стони Београд (İstolni Belgrad)
- Санџак Сегедин (Segedin)
- Санџак Срем (Sirem)
- Санџак Копањ (Kopan)
- Санџак Шиклош (Şiklofça)
- Санџак Печуј (Peçuy)
- Санџак Видин (Vidin)
- Санџак Крушевац (Alacahisar)
- Санџак Чанад (Çanad)
- Санџак Кечкереч (Kecskerecs)
- Санџак Хипово (Hipovo) (?)
Око 1600, пашалук је укључивао следеће санџаке:
- Санџак Смедерево (Semendire)
- Санџак Срем (Sirem)
- Санџак Ковин (Kovin)
- Санџак Копањ (Kopan)
- Санџак Стони Београд (İstolni Belgrad)
- Санџак Мохач (Mıhaç)
- Санџак Шиклош (Şiklofça)
- Санџак Дунасекче (Dunaszekcső)
Око 1610, пашалук је укључивао следеће санџаке:
- Санџак Будим (Budin)
- Санџак Срем (Sirem)
- Санџак Српски Ковин (Ráckeve)
- Санџак Копањ (Kopan)
- Санџак Стони Београд (İstolni Belgrad)
- Санџак Мохач (Mıhaç)
Пре 1699, пашалук је укључивао следеће санџаке:
- Санџак Будим (Budin)
- Санџак Срем (Sirem)
- Санџак Смедерево (Semendire)
- Санџак Сексард (Seksar)
- Санџак Шимонторња (Şemtorna)
- Санџак Стони Београд (İstolni Belgrad)
- Санџак Острогон (Usturgon)
- Санџак Мохач (Mıhaç)
- Санџак Печуј (Peçuy)
Становништво [уреди]
Становништво овог пашалука се састојало од Мађара (који су живели претежно на северу пашалука), Срба (који су живели претежно на југу пашалука), муслимана који су били различитог етничког порекла, Рома и осталих мањих етничких група.
Референце [уреди]
- Петер Рокаи, Золтан Ђере, Тибор Пал, Алексндар Касаш - Историја Мађара, Београд 2002.
- Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 1., Нови Сад, 1990.
Види још [уреди]
- Пашалук
- Темишварски пашалук
- Јегарски пашалук
- Историја Србије у Османском царству
- Мађарска под Османлијском управом