Споменик „Талац” на Метином брду

С Википедије, слободне енциклопедије

Споменик „Талац” је споменик подигнут је 1987. године у спомен на стрељане логораше на Метином брду изнад Крагујевца.[1] Дело је вајара Драгана Панића.[2] СУБНОР Крагујевац и локална самуправа сваке године организују комеморативни скуп. Минутом ћутања и полагањем венаца крај споменикапочаст страдалима одају потомци, представници града, СУБНОР-а и Војске Србије.[3]

О споменику[уреди | уреди извор]

На постаменту доминира велика, бела скулптура човека коме су на леђима конопцем везане руке, што симболизују безизлазну ситуацију и страдање логораша.[2]

Логор на Метином брду[уреди | уреди извор]

Почетком 1941. године фашисти су на Метином брду подигли логор за родољубе и антифашисте који је тада био једини на територији Шумадије и Поморавља. Из овог логора заробљеници су одвођени у немачке логоре Матхаузен и Аушвиц), логор у Смедеревској Паланциа а они „непоправљиви“ одвођени су на губилиште.[4] Логор Метино брдо је мало препознат у новијој историји, а кроз њега је прошло више од 4000 логораша – Срба, Јевреја и Рома, антифашиста, родољуба, скојеваца и комуниста, од којих је стрељано њих преко 600.

У рано јутро 2. марта 1942. године из овог логора је на стрелиште изведено 68 родољуба из свих места Шумадије. Један од талаца, скојевац и комуниста Драган Банић из Наталинаца код Тополе стао је пред стрељачки вод и овим херојским чином спасио је 8 другова који су преживели стрељање.[5] Тога дана на Метином брду стрељано је преко 100 људи,[6] а у периоду од 2. до 21. марта њих 276.[7]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Metino brdo”. Visit Sumadija i pomoravlje. Приступљено 2024-05-02. 
  2. ^ а б Dzenopoljac, Kristina. „Споменици”. ГТО Крагујевац. Приступљено 2024-05-02. 
  3. ^ Бајић, Нина (2024-03-02). „Обележене 82 године од страдања родољуба на Метином брду”. Приступљено 2024-05-04. 
  4. ^ „Метино брдо: СПОМЕНИК ОПЕТ СЈАЈИ”. СУБНОР Србије. 1. 3. 2017. Приступљено 3. 5. 2024. 
  5. ^ „Sećanje na streljane na Metinom brdu”. Vesti.rs. 2. 3. 2016. Приступљено 2024-05-04. 
  6. ^ „Метино брдо-Крагујевац: СЕЋАЊЕ НА СЛОБОДАРЕ”. СУБНОР Србије. 2. 3. 2022. Приступљено 3. 5. 2024. 
  7. ^ Soković, Saša (11. 4. 2021). „Talac svog vremena”. KRAGUJEVAČKE NOVINE. Приступљено 2024-05-02. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Soković, Saša (11. 4. 2021). „Talac svog vremena”. NEDELJNE NOVINE „KRAGUJEVAČKE”. Приступљено 2024-05-04.