Концентрациони логор Маутхаузен-Гусен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Концентрациони логор Маутхаузен-Гусен
Bundesarchiv Bild 192-334, KZ Mauthausen, Garagenhofeinfahrt.jpg
Под контролом Застава Немачке Нацистичка Немачка
Концентрациони логор Маутхаузен-Гусен на мапи Немачке


Координате: 48° 15′ 32" СГШ, 14° 30′ 04" ИГД

Концентрациони камп Маутхаузен (од лета 1940. познат као Концентрациони логор Маутхаузен-Гусен) је израстао у највећу групу нацистичких концентрационих логора изграђених око села Маутхаузен и Гусен у Горњој Аустрији, око 20 km источно од Линца.

Маутхаузен - поглед ка главној капији

У почетку једини логор у Маутхаузену се проширио и временом постао највећи комплекс радних логора у делу Европе који је окупирала Немачка.[1][2] Осим четири главна подлогора у Маутхаузену и оближњем Гусену, више од 50 подкампова лоцираних широм аустрије и јужне Немачке је користило логораше као робовску радну снагу. Неколико подлогора подређених комплексу Маутхаузен је укључивало каменоломе, фабрике муниције, руднике, фабрике оружја и фабрике за склапање борбених авиона Ме 262.[3]

Жртве[уреди]

Јануара 1945. у логорима, којима је управљано из централе у Маутхаузену, било је око 85.000 логораша.[4] Број настрадалих није познат али већина извора наводи бројке између 122.766 и 320.000 за цео комплекс. Ови логори су формирали један од првих масивних комплекса концентрационих логора у Нацистичкој Немачкој, а били су последњи које су ослободили западни савезници и Совјетски Савез. Два главна логора, Маутхаузен и Гусен I, су такође били два једина логора у целој Европи који су имали ознаку логора III разреда, што је значило да су били намењени да буду најсуровији логори за непоправљиве политичке непријатеље Рајха.[1] За разлику од многих других концентрационих логора, намењених за све категорије затвореника, Маутхаузен је углавном коришћен да се присилним радом уништи интелигенција (образовани људи из виших друштвених класа) из земаља које је Немачка освојила током Другог светског рата.[5] У овом логору је за вријеме Другог свјетског рата убијено 7.000 Срба.[6]

Гробље[уреди]

На овом мјесту се за вријеме Првог светског рата налазио аустроугарски заробљенички логор у коме је умрло 8.256[7] Срба.[8] Свих 8.256 Срба сахрањено је на гробљу које се налази у саставу логора.[6][8]

Извори[уреди]

  1. ^ а б ((pl)) Stanisław Dobosiewicz (2000). Mauthausen-Gusen; w obronie życia i ludzkiej godności. Warsaw: Bellona. стр. 191-202. ISBN 83-11-09048-3. 
  2. ^ ((en)) Günter Bischof; Anton Pelinka (1996). Austrian Historical Memory and National Identity. Transaction Publishers. стр. 185-190. ISBN 1-56000-902-0. 
  3. ^ ((en)) Haunschmied, Rudolf A.; Jan-Ruth Mills, Siegi Witzany-Durda (2008). St. Georgen-Gusen-Mauthausen - Concentration Camp Mauthausen Reconsidered. Norderstedt: Books on Demand. ISBN 978-3-8334-7610-5. 
  4. ^ ((pl)) Stanisław Dobosiewicz (1977). Mauthausen/Gusen; obóz zagłady (Маутхаузен/Гусен; логор пропасти). Warsaw: Ministry of National Defence Press. стр. 449. ISBN 83-11-06368-0. 
  5. ^ ((pl)) Władysław Gębik (1972). Z diabłami na ty (На ти са ђаволима). Gdańsk: Wydawnictwo Morskie. стр. 332. 
  6. ^ а б „Тамо далеко: Линц“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 3. 6. 2012. Приступљено 5. 6. 2012.. 
  7. ^ „Одржана комеморација у Маутхаузену“ (на ср). Политика. 18. 5. 2008. Приступљено 5. 6. 2012.. 
  8. ^ а б „Косово је наша незалечива рана: Патријарх српски у Линцу и Бечу“ (на ср). Српска православна епархија средњоевропска. 3. 6. 2012. Приступљено 5. 6. 2012.. 

Литература[уреди]

  • Władysław Gębik (1972). Z diabłami na ty (На ти са ђаволима). Gdańsk: Wydawnictwo Morskie. стр. 332. 
  • Stanisław Dobosiewicz (1977). Mauthausen/Gusen; obóz zagłady (Маутхаузен/Гусен; логор пропасти). Warsaw: Ministry of National Defence Press. стр. 449. ISBN 83-11-06368-0. 
  • Haunschmied, Rudolf A.; Jan-Ruth Mills, Siegi Witzany-Durda (2008). St. Georgen-Gusen-Mauthausen - Concentration Camp Mauthausen Reconsidered. Norderstedt: Books on Demand. ISBN 978-3-8334-7610-5. 
  • Günter Bischof; Anton Pelinka (1996). Austrian Historical Memory and National Identity. Transaction Publishers. стр. 185-190. ISBN 1-56000-902-0. 
  • Stanisław Dobosiewicz (2000). Mauthausen-Gusen; w obronie życia i ludzkiej godności. Warsaw: Bellona. стр. 191-202. ISBN 83-11-09048-3. 

Спољашње везе[уреди]