Сјеверни пол

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 90° СГ Шоrd

1:  Географски Северни пол; 2:  Магнетни Северни пол; 3: Геомагнетски Северни пол; 4: Северни пол неприступачности

Сјеверни пол представља најсјевернију тачку Земље, и може бити географски, магнетни, геомагнетни Сјеверни пол, као и Сјеверни пол неприступачности. Иако се сматра да постоји јединствени сјеверни пол и да је он на глобусу представљен као тачка кроз коју пролази оса Земљине ротације, у природи постоји више сјеверних полова.

Географски положај[уреди]

Тренутно, четири различита Сјеверна пола налазе се у Сјеверном леденом океану, односно на његовим острвима. Са промјеном Земљиног магнетног поља, мијења се и положај магнетног, односно геомагнетног Сјеверног пола, што се током њене прошлости више пута догађало.

Четири Сјеверна пола[уреди]

Географски Сјеверни пол[уреди]

Географски Сјеверни пол (1) је најсјевернија тачка Земље и као пол се утврђује ротацијом Земље. Он лежи на Земљиној оси и налази се на 90° сјеверне географске ширине. На том месту нема копна, него само леда и вода, а испод њега је Сјеверни ледени океан, дубок око 4.087 метара.

Магнетни Сјеверни пол[уреди]

Магнетни Сјеверни пол (2) је тачка на којој су силе магнетног поља (вектори) усправне у односу на површину Земље и показују према компасу. Године 2003. он се налазио на следећим координатама — 78° N, 104° W, односно у близини острва Елеф-Рингнес, једног од острва из архипелага краљице Елизабете у Канади. У наше вријеме магнетни Сјеверни пол се помиче (не помиче се увијек једнако) око 40 километара према сјеверу, тако да је 2005. изашао изван подручја Канаде.

Геомагнетни Сјеверни пол[уреди]

Магнет у унутрашњости Земље

Геомагнетни Сјеверни пол (3) сјеверне хемисфере је израчунати пол нестабилног Земљиног магнетног поља, под претпоставком да се у средини Земље налази магнетни штап. Он се сада налази на следећим координатама — 78°30' N, 69° W, односно код Туле на Гренланду.

Сјеверни пол неприступачности[уреди]

Сјеверни пол неприступачности (4) по дефиницији је стална тачка Арктика која је најдаља од свих обалних линија. Налази се на следећим координатама — 84°03' N и 174°51' W и „освојена“ је тек у мају 1927. На Сјеверном полу неприступачности нема копна, већ је то подручје прекривено ледом, испод којег се налази вода Сјеверног леденог океана који је на том мјесту дубок око 3.000 метара.

Вријеме на Сјеверном полу[уреди]

У односу на вријеме (у смислу протока времена, а не климатски) на Арктику, за разлику од Антарктика, не важе никава посебна правила. Због тога је на географском Сјеверном полу могуће, ходајући у круг око њега, у кратком времену прећи све временске зоне.

Сјеверни полови на компасу и у Земљином магнетском пољу[уреди]

Игла на компасу је магнет, подељен на два дијела — сјеверну и јужну половину. Половина која показује према сјеверу увијек се означава као сјеверни пол магнета и њу привлачи магнетско поље на сјеверу. Физички гледано, само се супротни полови привлаче, а истоимени се одбијају. Сјеверни пол привлачи само јужни, и обрнуто. Магнет у унутрашњости Земље, који ствара Земљино магнетско поље, својим јужним полом показује увијек на сјевер, а сјеверним на југ.

Истраживање[уреди]

На географски Сјеверни пол први је 6. априла 1909. стигао амерички истраживач Роберт Едвин Пири.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]