Трилобити

Из Википедије, слободне енциклопедије
Трилобити
Историја групе: доњи Камбријум - горњи Перм
фосил врсте Koneprusia brutoni
фосил врсте Koneprusia brutoni
Систематика
царство: Animalia
тип: Arthropoda
класа: Trilobita
Walch, 1771
редови

поткласа Librostoma

Екологија таксона

Трилобити (Trilobita) су изумрли зглавкари који су живели у морима и били веома бројни у палеозоику. Највиши степен развоја су достигли у камбријуму, а у перму су нестали са планете Земље. Сматра се да су живеле пузећи по морском дну или пливајући, док су најситније водиле планктински начин живота. Величина им се у просеку кретала од 4-10 cm, али су се јављали и јако ситни облици, нпр. неке планктонске врсте које нису прелазиле 0,5 mm, као и врсте веће од 75 cm. Храниле су се другим животињама или органским отпацима из муљевитог морског дна.

Телесни региони[уреди]

телесни региони трилобита

Тело им је било овално, дорзо-вентрално спљоштено и заштићено скелетом. Попречним и уздужним бразадама тело је било подељено на три режња (по чему су добили име):

Целом дужином тела се уздизало узвишење од кога су се бочно пружале две ниже-постављене површине. У главеном делу се то узвишење назива глабела (glabella), а бочне површине су образи (gennae), док се на трупу звало трахис (trachis), а бочне површине су биле плеуре.

Главени регион[уреди]

Глава се састојала од акрона и 4 придодата сегмента који су на леђној страни спојени и граде заштитну, полукружну плочу названу карапакс. Са обе стране глабеле налазе се добро развијене очи, а на вантралној страни се налазе уста иза набора у облику усне који се назива лабрум.

Бочно од лабрума налазе се:

Екстремитети су двограни:

  • унутрашња грана служи за ходање и изграђена је од 7 сегмената од којих последњи образује кукицу;
  • спољашња грана је слабије развијена (број сегмената који је граде варира) и носи шкрге у виду многобројних филамената

Трупни регион[уреди]

Труп трилобита се састојао од различитог броја сегмената, од 2 - 29, који су били покретно зглобљени што је омогућавало да се склупчају штитећи на тај начин осетљиву трбушну страну.

Репни штит[уреди]

Изграђен је од неколико сегмената чији број варира и који се постепено смањују идући ка задњем крају тела. Дуж дорзалне (леђне) стране тела ови сегменти се спајају градећи штит.

Унутрашња грађа[уреди]

Грађа унутрашњих, меканих делова тела је потпуно непозната, али се сматра да је веома слична данашњим зглавкарима.

Развиће[уреди]

Pseudoasaphus praecurrens

Одвија се преко ларених ступњева:

Из оплођених јаја излеже се ситна, дужине око 1 mm, планктонска протаспис ларва која се састојала од акрона и 4 сегмента покривена карапаксом. Пресвлачењем од ње се образује мераспис ларва која поред главеног региона добија и пигидијум. Последњи ларвени ступањ, холаспис се пресвлачи неколико пута да би постигла изглед одрасле јединке.

Литература[уреди]

  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Trilobite! - Richard Fortey (ISBN 0002570122)
  • Riccardo Levi-Setti. Trilobites. University of Chicago Press, 1993.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Трилобити